Legalizacija sumnjivog novca zavisi od politike - kako privući novac iz "off-shore" zona?

Može li Srbija da primeni italijanski model da uz poreske olakšice privuče možda i više stotina miliona evra kapitala koji je u "off-shore" zonama ili na računima banaka u inostranstvu? Možda, ali za početak je potrebno da postoji politička volja, a zatim i da se donesu propisi. Sugestija stručnjaka je i da period primene ove odluke bude ograničen. Po svemu sudeći, u Srbiji se ne razmišlja o tome da se sledi primer Italije.

Vlada Italije donela je odluku po kojoj je građanima omogućeno da u zemlju unose prikrivene prihode uz uplatu 6% visine aktive. Za dva i po meseca vraćeno je više od 80 mlrd EUR. Zadovoljna rezultatima italijanska vlada je ovu amnestiju produžila do aprila.

Sagovornik "Blica" iz vrha vlasti koje je želeo da bude anoniman kaže da je pitanje morala ključno pri donošenju odluke da li da se pristupi ovakvoj vrsti legalizacije sumnjivog novca.

- Ovde je reč o odnosu prema novcu koji je iznet iz zemlje i koji je možda realizovan u poslovima koji su na granici legalnosti. Pitanje motivisanja je zapravo da li smo mi spremni da, kao u Italiji, takav novac vratimo u Srbiju. Odnosno da progutamo to što je možda poreklo novca diskutabilno, ali da je bitnije da on uđe u legalne tokove. To, zapravo, generiše pitanje morala i sistema vrednosti u državi - kaže sagovornik "Blica".

Donošenje odluke da se omogući ulazak prikrivenih prihoda u Srbiju, a na osnovu oporezivanja, konsultant i podsekretar u Vladi Ante Markovića Aleksandar Denda smatra da ima smisla, ali da ne postoje pravne mogućnosti.

- Sa promenom vlasti, moglo bi da se desi da recimo ti prihodi budu dodatno oporezovani, a to naravno deluje destimulišuće - kaže Denda.

U Italiji je i ranije sprovođeno poresko rasterećenje. Kao primer sagovornik "Blica" navodi da je svim preduzećima koja nisu platila poreze i koja su radila na crno, ozakonjen rad, uz uslov da do 30. jula 2002. godine prijave i plate porez koji su sama odredila.

- Nakon toga su kontrolisali one koji nisu prijavili ni centa. To je bila mera prevođenja firmi koje rade na crno da to rade na legalan način. Uz to oni koji su prijavili zaposlene, mogli su da računaju na olakšice za obavezno osiguranje. Prve godine imali su umanjenje od 75%, druge 70, treće 65%, a od četvrte plaćali su pun iznos. Mislim da bi jedna takva mera u Srbiji bila mnogo korisnija i da bi svaki prihod državi te vrste značio - ukazuje Denda i dodaje da bi se poreska administracija oslobodila neplaćenih poreskih prijava i tako koncentrisala svoj rad na budućnost.

Da je za početak volja bitna, ukazuje i Dragan Drača, menadžer u poreskom odeljenju konsultantsko-revizorske kuće "PricewaterhouseCoopers".

- Italijanski primer mogao bi da se sprovodi u svakoj zemlji gde postoji za tim volja. Kao u Italiji, slične mere su preduzimane i u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji… Ovde se mogu posmatrati dva aspekta. Prvi je poreski, a drugi zakonit osnov sticanja prihoda. Zapravo takva mera ne bi trebalo da bude usmerena na legalizaciju nelegalnih prihoda, već na oporezivanje dohotka koji je u ranijem periodu izbegao oporezivanje - ukazuje Drača, naglašavajući da je potrebno i da odluka bude vremenski ograničena, i to nikako na dugi rok. U protivnom, nije stimulišuća.

Visoke tehnologije peru novac

San svakog u žargonu rečeno perača novca je da plati porez, a kako bi legalizovao svoju imovinu, naročito ako ona potiče od krivičnih dela. Poslednjih godina, ako je sudeći po primerima iz Rusije, organizovane grupe aktivno koriste visoke tehnologije u telekomunikacijama, među kojima su i sistemi vanbankarskih transfera novca preko interneta, za slanje pozamašnih suma novca sumnjivog porekla van zemlje.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 25.12.2009.)