Uklonjeno više od pola divljih deponija - dobri rezultati akcije "Očistimo Srbiju"

(Oliver Dulić)

Svest građana o značaju očuvanja životne sredine povećana je od početka godine, pokazalo je istraživanje CeSID-a pod nazivom "Mesto i uloga ekologije u životima građana Srbije". Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić na predstavljanju istraživanja u najavio je da će sledeća godina biti godina separacije otpada i reciklaže, ali i investicija u zaštitu životne sredine i otvaranja novih radnih mesta.

U okviru akcije "Očistimo Srbiju" ove godine je uklonjeno 56,21% divljih deponija, čišćenje 2.427 od 4.318 identifikovanih deponija je koštalo 605,7 miliona dinara. Najviše divljih deponija i to 1.984 uklonjeno je u centralnoj Srbiji (56,03%), u Vojvodini 425 (57,82%), na Kosovu i Metohiji 18 (42,86%), a u ukupno 61 opštini uklonjene su sve divlje deponije.

- Hiljade građana učestvovalo je u akcijama uređenja zelenih površina, čišćenju obala reka i jezera, kao i sanaciji divljih deponija. Njihov doprinos se ne može finansijski iskazati, ali je od izuzetnog značaja i posebne vrednosti za uspeh akcije "Očistimo Srbiju" - rekao je Dulić i dodao da će Ministarstvo gradovima i opštinama obezbediti 1.400 metalnih kontejnera, 1.000 stubnih gradskih kanti i 880 mrežastih kontejnera za prikupljanje plastične ambalaže.

Ministar je najavio i da će se u akciji "Očistimo Srbiju" u narednoj godini pristupiti strogoj primeni seta od 18 ekoloških zakona i oko 200 podzakonskih akata donetih ove godine.

- Biće to godina separacije i reciklaže otpada, investicija u oblasti životne sredine i otvaranja novih radnih mesta. Organizovaćemo i jedan dan u kome će biti sprovedeno veliko čišćenje Srbije. Takođe, zaživeće novi sistem za upravljanje posebnim tokovima otpada.

Distribuiraćemo 10.000 kartonskih kutija za prikupljanje papira, prvo u administraciju i državne institucije, a zatim i po celoj Srbiji - rekao je Dulić i istakao da će sledeće godine biti investirano u 15 reciklažnih ostrva, u 15 gradova u Srbiji, kao i da je Ministarstvo spremno da pomogne gradovima sa više od 100 novih vozila za odvoženje smeća.

Prema rečima Marka Blagojevića, programskog direktora CeSID-a u poređenju sa istraživanjem s početka godine, novo je pokazalo da su promene u stavovima o potrebi očuvanja životne sredine očigledne i idu na bolje, ali i da ih treba pripisati intenzitetu kampanja u toj oblasti.

- Kao najveći ekološki problem, građani su naveli zagađenje vode i vazduha, ali i smeće, odnosno divlje deponije. Zagađenost vazduha je problem za svakog drugog Beograđanina koji živi u centru grada, a za ljude koji žive u južnoj Srbiji i Sremu zagađenost vode. Pored toga, građani su saglasni da kvalitet hrane spada u dobar element životne sredine. Oni navode i da se poboljšalo stanje sa divljim deponijama i da tu postoje pomaci, ali je poraslo nezadovoljstvo kvalitetom vazduha - ukazao je Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a.

Bahate komšije

Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a navodi da su građani, na pitanje "Ko i gde nas zagađuje", kad je cela teritorija Srbije u pitanju, istakli da su to industrijska zagađenja, dok su u lokalnim sredinama naveli da su to građani.

- Trećina građana misli da su komšije bahate i ne vode računa o životnoj sredini, dok jedna petina misli da građani imaju pozitivan doprinos svojoj okolini. Nešto manje od jedne trećine misli da su ljudi ravnodušni prema sredini u kojoj žive - rekao je Vuković, dodavši da je došlo i do veće prepoznatljivosti resora, odnosno Ministarstva životne sredine i ministra Dulića.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 24.12.2009.)