Najgori dan Njujorške berze još od "crnog ponedeljka" 1987. godine

Njujorška berza je juče (12. marta) zabeležila najgori dan od "crnog ponedeljka" iz 1987. godine, a analitičari navode da je Wall Street izgubio gotovo sve što je dobijeno rastom akcija otkako je na funkciju stupio predsednik Donald Tramp.

Indeks S&P 500 pao je 9,5% a ukupno 26,7% od rekordne vrednosti koja je zabeležena u februaru ove godine.

Dow Jones je potonuo 10% i na Njujorškoj berzi to je najveći pad posle 19. oktobra 1987. godine, kada je u jednom danu pao 23%.

Čim se juče oglasilo zvono koje je označilo početak trgovanja na Wall Street-u vrednost akcija je počela dramatično da pada, tako da je automatski proglašena petnaestominutna pauza, koja je prvi put uvedena prilikom kraha berze 1987, a poslednji put pre ove sedmice aktivirana je pre 23 godine.

U jednom trenutku je Dow Jones krenuo uzbrdo i gubici su prepolovljeni kada je stigla informacija da će intervenisati Federalne rezerve, ali je to kratko trajalo i veoma brzo je usledio još veći pad.

Nakon jučerašnje reprize "crnog ponedeljka", kako prenosi Tanjug, čini se da od danas panika na tržištima kapitala jenjava jer je najavljena finansijska injekcija za likvidnost američkih Federalnih rezervi smirila investitore.

Fjučersi na berzama u Evropi i SAD-u trguju se jutros na pozitivnoj teritoriji, a neki od najvećih gubitaka zabeleženih na azijskim tržištima su takođe smanjeni do okončanja trgovačkog dana, izveštava Rojters.

Na tržištu fjučersa u NJujorku, indeks Dow Jones je ojačao noćas u 3:19 časova po istočnoameričkom vremenu za 580 poena, što nagoveštava da će na otvaranju biti u plusu za 467,38 bodova.

Terminski indeksi S&P 500 i Nasdak 100 takođe su zabeležili zaokret, ukazujući na rast na otvaranju trgovanja.

Inače, indeks volatilnosti VIKS - takozvani "merač straha" na Volstritu - dostigao je juče svoj najviši domet od finansijske krize 2008. godine, dodaje Rojters.

S jučerašnjim padom, S&P 500 je izgubio 27% vrednosti u odnosu na maksimum zabeležen u februaru.

Takvo kretanje indeksa na Wall Street-u u četvrtak ukazalo je na to da investitori smatraju da fiskalni planovi administracije u Vašingtonu neće biti dovoljne za neutralisanje ekonomskih posledica koronavirusa.

Do preokreta je, međutim, došlo nakon što je FED objavio da će sprovesti tri repo operacije u okviru programa povećanog finansiranja radi jačanja likvidnosti. Centralna banka je u finansijski sistem ulila više od 198 mlrd USD kombinujući prekonoćne i dugoročne pozajmice finansijskim subjektima, preneo je CNBC.

Ipak, nije izvesno da li ovaj preokret na berzama nagoveštava oporavak tržišta od depresivnog sentimenta koji je za mesec dana zbrisao oko 14 hiljada milijardi vrednosti akcija svetskih kompanija.

Zlato i nafta

Cene zlata i nafte su stabilne. Severnomorska nafta "brent" je ojačala jutros za 1,9%, na 33,84 USD za barel, nakon što je u četvrtak pala za više od 7,0%, američka WTI nafta je skočila za 2,4%na 32,26 USD po barelu.

Na nešto mirnijim valutnim tržištima dolar je zadržao svoju poziciju jer su investitori, nervozni zbog sistemskih rizika, povećali tražnju za tom svetskom rezervnom valutom.

Ostale glavne valute su se jutros stabilizovale nakon furiozne kupovine dolara tokom noći, pri čemu se evro trguje za oko 1,1200 USD , a australijski dolar se oporavio na 0,6300 USD.

Valute tržišta u usponu su u padu - korejski von i tajlandski bat su pali za po 1,0%, a indijska rupija za 2,0%, izveštava britanska agencija.