Prvi klimatski zakon biće predstavljen u narednim danima - Cilj je Evropa kao kontinent bez ugljenika

(Ilustracija) Šef Kancelarije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da će narednih dana u Evropskoj komisiji biti predstavljen prvi klimatski zakon, koji će predstavljati ključni deo Green deal-a.

On je na panelu "Klimatske promene: Izazovi - uloga cirkularne ekonomije" na biznis forumu na Kopaoniku objasnio da je Green deal nova strategija rasta, koja ima za cilj da do 2050. godine EU efekat staklene bašte svede na nulu.

On je kazao i da je EU predvodnik u borbi protiv klimatskih promena i dodao da se Green deal sastoji od nekoliko elemenata, od kojih su neki povećanje ambicije u borbi protiv klimatskih promena, čista energetika, mobilizacija privredne industrije, inoviranje politike uvođenjem novih tehnologija.

- Jedan od elementa je i građevinska industrija i tu treba pokrenuti talas sanacije zgrada. Emisije bi trebalo da budu smanjene za 90% - rekao je Fabrici i dodao da bi trebalo uvesti održivost u proizvodnji hrane, hemijskih proizvoda i slično.

Fabrici je dodao da je Zapadni Balkan region gde je Evropska komisija preuzela odgovornost za preuzimanje Green deala, jer je cilj da Evropa bude prvi kontinent bez ugljenika.

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan izjavio je da se svetu trenutno dešava, ne klimatska promena, već klimatska kriza i da je treba ozbiljno shvatiti.

- Nikakav Green deal neće biti uspešan ako se nešto ne promeni i u tom poslu treba da učestvujemo svi, a ne samo jedno Ministarstvo - rekao je.

Pol Hiki iz Evropske investicione banke rekao je da će ta banka nastojati da 50% investicija opredeli za borbu protiv klimatskih promena, kao i da se pozicionirala kao partner Green deala.

Generalni direktor JP Vojvodinašume Roland Kokai izjavio je da je jedno od kompleksnijih pitanja pitanje pošumljavanja i da je predviđeno da se pošumin 155.000 hektara.

Generalni menadžer Sekopaka Violeta Kokir Belanović ocenila je da ima dosta prostora za unapređenje sakupljanja ambalažnog otpada, ali ida se pokazalo da je 35% građana Srbije spremno da razdvaja otpad. U tom smislu, zaključila je ona, moraće da se radi na radu sa lokalnim samoupravama na podizanju svesti o važnosti razdvajanju otpada.

Detaljnije o najzanimljivijim dešavanjima sa Kopaonik biznis foruma pogledajte OVDE.