Da li je upravo otkriven lek za dijabetes?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) u 2014. godini od dijabetesa je bolovalo više od 420 miliona ljudi širom sveta, što je četvorostruko više nego 1980. godine. Prema procenama SZO, u 2016. godini oko 1,6 miliona smrnih slučajeva se može dovesti u direktnu vezu sa dijabetesom. Bolest se do sada držala pod kontrolom adekvatnom ishranom i redovnom kontrolom insulina, ali lek je sada možda na vidiku.

Naime, istraživački tim na čelu sa Jeffrey Millmanom sa Univerziteta Washington u St. Louisu, Missouri, prošle je godine otkrio da tretiranje miševa matičnim ćelijama može ponuditi daleko bolju mogućnost lečenja. Nastavljajući rad na pomenutom istraživanju isti je tim sada možda pronašao lek, barem kod laboratorijskih miševa.

Za dijabetičare su karakteristične poteškoće u proizvodnji ili kontrolisanju insulina. Za to je potrebno pažljivo praćenje, stroga dijeta, vežbanje i kontolisanje insulina. Insulin se obično proizvodi u gušterači, ali oni koji imaju dijabetes ne proizvode ga dovoljno. Za lečenje dijabetesa mnogi dijabetičari moraju pratiti nivo šećera u krvi i po potrebi ubrizgavati insulin u krvotok. Millmanovo lečenje međutim sugeriše da se umesto toga koriste beta ćelije.

Lečenje se oslanja na inducirane pluripotentne matične stanice (iPS stanice). Te ćelije su u osnovi "prazna ploča" i mogu se navesti da postanu gotovo bilo koja druga vrsta ćelija u telu.

U novom istraživanju tim je poboljšao tehniku koju je razvio prošle godine kako bi proizveo i uveo ove ćelije u krvotok. Prilikom pretvaranja matičnih ćelija u drugu vrstu ćelija uvek postoje greške jer i slučajne stanice ulaze u mešavinu zajedno s onim koje proizvode insulin, ali su one bezopasne.

- Što više dobijete ćelija mimo onih očekivanih, imate manje terapeutskih relevantnih ćelija - rekao je Millman za New Atlas.

- Potrebno vam je oko milijardu beta ćelija da biste izlečili osobu od dijabetesa. Ali ako četvrtina ćelija koje stvorite su zapravo ćelije jetre ili druge stanice gušterače, umjesto milijarde ćelija, trebat će vam 1,25 milijardi. Teško je izlečiti bolest sa 25%.

Nova metoda bi međutim redukovala broj neželjenih ćelija. Millmanov tim izgradio je proces koji je ciljao na citoskelet, strukturu koja ćelijama daje oblik, i stvorio je ne samo veći postotak efektivnih beta ćelija, već i one koje bolje funkcioni[u. Kada su nove ćelije ubrizgane u dijabetične miševe, njihov nivo šećera u krvi se stabilizovao, ostavljajući ih "funkcionalno izlečenima" od bolesti do devet meseci. Tim planira nastaviti testiranje stanica na većim životinjama i tokom dužih razdoblja, a u budućnosti se planiraju i klinička ispitivanja na ljudima.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Biotechnology.