(Magazin Biznis)Miroslav Miletić, predsednik Društva lobista Srbije - Lobiranjem do povoljnijeg ambijenta za poslovanje

(Miroslav Miletić)

Društvo lobista Srbije je formirano u januaru 2009. godine od strane grupe entuzijasta kojima pripadaju profesionalci vrlo različitih profila – pravnici, advokati, ljudi iz oblasti odnosa sa javnošću, oni koji u državnoj administraciji imaju veoma značajne, ali ne i političke funkcije. Kompletna ideja samog zakona i celokupan rad društva baziran je na uspostavljanju profesije lobiranja kao organizovanog načina uticaja na donosioce odluka. Dakle, ne radi se primarno o ostvarenju pojedinačnih ili partikularnih interesa određenih pojedinaca ili organizacija, već pre svega o ostvarenju opštih društvenih interesa.

Ovako je ideju i ciljeve Društva lobista Srbije objasnio Miroslav Miletić, predsednik ove kod nas još nove asocijacije.

U intervjuu za "Magazin Biznis" on ističe da je Društvo lobista Srbije (DLS) vrlo jasno koncipirano i postavljeno, a trenutno ima oko 60 aktivnih članova.

– Ideja nije da postoji određen broj članova, kako se ne bi dogodilo da kvantitet daje kvalitet, već da postoji tačno definisan način ulaska u DLS. Sve aktivnosti će se odvijati ne samo u skladu sa opštim aktima društva, već i sa Zakonom o lobiranju, ali i u skladu sa visokim etičkim kodeksom i standardom koji svi ti ljudi individualno moraju da postignu, kako bi u jednom trenutku odlučili da se bave lobiranjem kao profesijom.

Kako ćete birati članove?

– Društvo je otvoreno za nove članove. Danas se pred vratima društva nalazi nekoliko desetina veoma kvalitetnih potencijalnih članova. Ideja je vrlo jasna: svaki član društva, pa i sadašnje rukovodstvo, treba da prođe jednu vrstu trijaže. U sledećoj godini planiramo da bude najviše oko 100 članova. Dalje, ima organa društva, kao što je Savet,
gde mogu učestvovati i ne-članovi društva – najeminentniji ljudi iz različitih oblasti. Postoje razne vrste članstva – pridruženi, članovi po pozivu, aktivni, počasni. Pokušavamo da kriterijume za prijem u članstvo podignemo na najviši mogući nivo.

Da li je politička pripadnost uslov ili prepreka za članstvo?

– Preduslov za članstvo u DLS nije politička pripadnost, jer smatramo da je to stvar ličnog opredeljenja. Društvo je nepolitička, neprofitna organizacija, ali pripadnost nekoj političkoj partiji nije smetnja za članstvo, jer smatramo da je taj angažman odvojen od ovog. Mi nastupamo vrlo časno i svesni smo da ćemo biti podložni raznim vrstama uticaja. Imamo ideju da nudimo saradnju i da stvaramo strateška partnerstva, između ostalog tu vidimo i vrlo tesnu saradnju sa institucijama kao što je Savet za borbu protiv korupcije, razni fakulteti, SANU.

Rad na Zakonu o lobiranju istakli ste kao jednu od najznačajnijih aktivnosti u prvoj godini postojanja DLS. Dokle se stiglo u proceduri njegovog predlaganja i donošenja?

– Napravljen je jedan veoma moderan predlog, radna verzija zakona u skladu sa komparativnom analizom i standardima većine zemalja koje imaju takve opšte akte. Zakone o lobiranju imaju najrazvijenije zemlje u kojima je lobiranje zaista ravno umetnosti, kao što su Amerika ili Kanada, ali i zemlje koje su u razvoju ili su već pristupile Evropskoj uniji, kao što su Litvanija, Gruzija, Poljska. U drugim zemljama, u kojima je lobiranje takođe jako razvijeno, ova oblast uređena je zakonima koji nemaju sam taj naziv, ali zovu se zakoni o zaštiti društvenog integriteta, što je na određeni način upravo pandan samom lobiranju. Zakon je predstavljen na Klubu lobista i objavljen na zvaničnom sajtu DLS, i u ovom trenutku društvo traži podršku određenih institucija, pre svega nadležnih ministarstava. Imamo kontakte i razgovore sa nekoliko ministarstava u kojima vidimo sagovornike ili buduće oficijelne predlagače zakona. Oni koji su imali prilike da prepoznaju značaj i da nas prime dočekali su nas raširenih ruku, baš zbog činjenice da se retko pojavljuju određene organizacije ili udruženja koja već imaju spreman tekst, što ne znači da taj tekst u toku javne rasprave i usaglašavanja neće biti na neki način doteran. Međutim, zakon obuhvata oblast lobiranja u svim onim segmentima u kojima je neophodno da se ova profesija institucionalizuje – da se ustroji kao jedna licencirana profesija, da se uspostave specijalističke studije lobiranja koje bi morale da se završe bez obzira na kvalifikaciju i stručnu spremu i da se onda u celom tom sistemu uređenja formira, pored društva, i udruženje ili komora lobista. Ona bi pratila licenciranje i rad. Veoma je važno što ćemo, zajedno sa određenim državnim organima koji će pratiti sprovođenje zakona, vršiti rigoroznu kontrolu, da bi sve oblasti rada bile transparentne. Na tome jako insistiramo.

Ko bi bio zadužen za licenciranje? Najavili ste i formiranje registra lobista?

- Jedna od ideja je i formiranje registra lobista koji bi definisao da se profesijom mogu baviti samo licencirani lobisti u okviru same komore lobista, a DLS bi na taj način ostao kao asocijacija i ne bi završio svoju misiju samim donošenjem zakona, nego bi je nastavio sprovođenjem, kontrolom i nadgradnjom. Jedno istraživanje, koje je vrlo kvalitetno uradila agencija Gfk u okviru jednog svog omnibusa, pokazalo je da sam pojam lobiranja i nije tako negativno shvaćen u našoj zemlji, kao što se možda na prvi pogled očekivalo. Međutim, isto tako nije u dovoljnoj meri odvojen od same politike, jer mi jesmo u značajnoj meri politizovano društvo. Prve asocijacije koje izaziva pojam lobiranja su politika i ubeđivanje. Pominju se i mito i korupcija, ali među prvih pet pojmova, za četiri se može reći da su pozitivna, što znači da kod nas postoji visoka svest o tome šta je u suštini lobiranje. Još neke asocijacije na lobiranje su i – zastupanje, zalaganje, zauzimanje za nešto, reklamiranje, propagiranje. Sa druge strane, kada se govori o tome ko su ljudi koji se bave lobiranjem, prema ovom istraživanju, skoro trećina ispitanika smatra da su to političari, ali uz to i – ubedljivi, uporni, dobri govornici, uticajni ljudi, inteligentni i snalažljivi. I opet u tih prvih pet pojmova su i – bogataši.

U kojim oblastima je lobiranje kod nas najprisutnije?

– Interesantno je da su, prema mišljenju ljudi u pomenutom istraživanju, tri oblasti u kojima se najviše lobira: spoljna politika, unutrašnja politika i biznis. DLS će pokušati da pruži doprinos u borbi protiv korupcije, kriminala, diskriminacije i svih drugih oblika nezakonitog ponašanja u srpskom društvu. Ali, pred nama je sada donošenje, sprovođenje, kontrola samog zakona, zaštita interesa i strateških ciljeva Srbije u zemlji i inostranstvu, kreiranje drugačije slike i brendiranje vrednosti Srbije, i normalno, reintegracija Srbije u Evropsku uniju.

Vi lično ste, gospodine Miletiću, do sada najčešće identifikovani sa brendom "Bambi", jer već više godina uspešno vodite kompaniju koja je jedan od najvećih srpskih brendova. Takođe, u javnosti ste poznati i po aktivnostima u okviru Privredne komore Srbije, jer ste predsednik Skupštine PKS. Društvo lobista je sasvim nova dimenzija sa kojom nastupate u javnosti. Koja je Vaša lična i profesionalna motivacija da nastupate u ovoj novoj ulozi koja će Vas obeležiti u privrednom i društvenom životu Srbije?

Prihvatio sam se ove uloge vrlo svesno, i pored svih dosadašnjih aktivnosti koje imam, upravo zbog činjenice da u samim ciljevima i aktivnostima DLS nalazim jednu vrstu duhovne hrane za ono što želim da sutradan bude povoljan ambijent. Pre svega, ne doživljavam sebe da izlazim iz konteksta nečega što sam radio svih ovih 27 godina. Bez obzira na činjenicu da se nalazim na čelu najboljeg korporativnog brenda Srbije, to upravo doživljavam kao jedan podsticaj za deo lobiranja koji se zove biznis lobing, koji do sada nije bio dovoljno afirmisan, a u okviru njega upravo postoji neverovatan prostor za uticaj. Kroz nešto što sam primenjivao u svakodnevnom poslu ja sam možda u nekim situacijama i nesvesno lobirao – kroz ostvarenje interesa sopstvene kompanije, da se poboljšaju i strateška, sistemska rešenja, opšti uslovi. Neko će reći da je to floskula, ali ne može jednima da bude dobro ako je drugima loše.

Kod mnogih postoji želja da stvore bolji ambijent, ali to, na žalost, ne uspeva...

– Kod većine populacije postoji motiv da se stvori što je moguće kvalitetniji ambijent za budućnost. Cilj nam je da stvorimo u najvećoj meri stabilne uslove, perspektivne, pre svega, za mlade generacije i za njihovo ostajanje na ovim prostorima ili još bolje – za povratak svih onih koji su devedesetih godina napustili zemlju u potrazi za boljim životom. U toj nekoj vrsti lobiranja za interese Srbije, u zemlji i u inostranstvu, DLS vidi poseban kvalitet drugačijih odnosa sa dijasporom, kvalifikaciju svih tih vrednosti koje mi, nažalost, na državnom sistemskom nivou nemamo. Čitav se svet globalizuje, u smislu da je potpuno nebitno gde živite, ali je ipak najbitnije da živite na svome.

Šta sadrži etički kodeks Društva lobista Srbije koji ističete kao značajniji i od samog Statuta i opštih akata udruženja? Koji su to kriterijumi i vrednosti kojima će se rukovoditi profesionalni lobisti?

– Etički kodeks govori o tome koje vrednosti treba da ima osoba koja želi da se bavi lobiranjem. DLS je prvo udruženje koje je postavilo etiku ne iznad zakona, nego ništa ispod toga! Insistiramo upravo na jednoj ličnoj kvalifikaciji. Od ponašanja lobista zavisi koliko će biti uspešan sav ovaj naš trud da se na kraju stekne jedna sveobuhvatna kultura dijaloga, nešto što je u ovom društvu potpuno zaboravljeno. Takođe i kultura ponašanja, uticaj na određene sistemske vrednosti, kreiranje potpuno drugačijih odnosa u društvu, što ne znači da su u našem društvu baš svi odnosi, sve oblasti poremećene, ali prosto, ima mnogo razloga za stvaranje standarda, sistema kvaliteta.

Kako vidite profesiju lobista u našim uslovima?

– Onaj ko se opredeli da živi od lobiranja moraće da poštuje sve ove vrednosti o kojima pričamo i u skladu sa zakonom da živi od toga što će zastupati interese i vršiti uticaj na donosioce odluka. Jednostavno, to je profesija od koje će moći kvalitetno da se živi, ali i da se kvalitetno inkorporira u odnose između onih koji imaju interesa da se određeni opšti akti i odluke promene i onih koji odluke donose.

Da li to znači da je mesto Društva lobista Srbije u parlamentu, gde se donose zakoni?

– Mesto Društva lobista je zapravo u lobiju, u predvorju parlamenta, tamo gde se upravo definiše ono što donose parlamentarci i Narodna skupština. Niko, pa ni sami lobisti nemaju prava da sede u samom parlamentu, kako bi narodni predstavnici u trenutku donošenja odluka bili potpuno rasterećeni svih uticaja kada uđu u salu. Ali, moraju i razmišljati o svim informacijama koje su dobili sa različitih strana, uključujući i lobiste i javno mnjenje. Kada se vrata parlamenta zatvore, poslanik mora imati jasnu sliku kako će glasati i možda će, mada je to možda utopistički pristup, tek tada prestati onaj partijski deo političkog interesa i politika će se pretvoriti u vladavinu javnog interesa.

Hoće li postojati diferencijacija lobista prema oblastima kojima se bave?

– To su specijalnosti koje će se definisati u jednoj meri edukacijom samih lobista i njihovim opredeljenjem. Biće sigurno i lobista koji će biti vrlo usko opredeljeni i edukovani da se bave, čak i u okviru biznis lobinga, samo jednim delom. Ono što bih posebno istakao jeste jako bitna činjenica da se ništa ne dešava slučajno, da se samo osnivanje društva, ekspanzija, već samo lobiranje za donošenje zakona, odvija u jednom važnom trenutku za srpsko društvo, a posebno za srpsku ekonomiju.

Kada otklonimo svetsku globalnu krizu, kada otklonimo našu partikularnu ili regionalnu krizu koja traje mnogo duže, vi praktično sada imate jedan novi trenutak tranzicije srpske privrede koji je započeo 2002. godine na bazi promena 2000. godine – promene propisa, insajderske privatizacije, neuspele inicijalne javne ponude, u nekim slučajevima pogrešan izbor investicionih, pa jednim delom i strateških partnera... Mi smo sada na jednom raskršću na kome se nalazi ne samo srpska ekonomija, nego srpsko društvo. Da bi se taj novi tranzicioni proces, kao i prethodni, izveo na kvalitetniji način, potreban je, između ostalog, i biznis lobing, zato što zahteva jedan odgovarajući red. To je ono klasično pitanje, da li je trebalo prvo da postoji korporativno upravljanje pa privatizacija ili obrnuto? Sad vde više nema dileme, mi smo prošli jedno i drugo, ali u jednom neredu, u aosu. Na bazi svih tih iskustava, imate jedno mnogo pogodnije tle ne samo za lobiranje, nego za uređenje jednog sistema koji predstavlja jedan od osnovnih strateških ciljeva same države.

U kom pravcu će ići srpska ekonomija? Da li je to integracija samo u prostor EU ili je to pomeranje svih tržišta sa Amerike i EU prema Dalekom istoku i slično. Tome mora da prethodi ukrupnjavanje srpske privrede, pa čak i to može biti nedovoljno nego – ukrupnjavanje regionalne privrede. Regionalna privreda mora da izvrši ukrupnjavanje da bi se onda povezala sa multinacionalnim kompanijama, i da bi onda postala ono što predstavlja zahtev potrošnje velikih tržišta.

Ali, poznato Vam je da u Srbiji postoje i različite interesne grupe...

– Cela svetska ekonomija i društvo takođe počivaju na interesima. Nemojte zaboraviti da su ti interesi u značajnoj meri partikularni kada se pokažu kao interesi, a kada se ostvaruju onda se dešava pod vidom globalnog, multinacionalnog i opšteg. Niko odavde ne želi da prenebregne te činjenice da će posebni i pojedinačni interesi ostati, ali niko nema pravo da očekuje da će jedno društvo opšti interes podrediti njegovom pojedinačnom i ličnom interesu. Tu je i pitanje da li su evropski zakoni, koji su možda ovog trenutka najrazvijeniji, isključivo u interesu evropskog društva kao skupa pojedinaca, organizacija ili kolektiva (država) ili su u jednoj značajnoj meri u interesu velikih multinacionalnih kompanija, posebno evropskih. Prema tome, mi moramo shvatiti da će to tako ostati, ali u jednoj jakoj, stabilnoj i uređenoj državi parlament se može, na ovaj način, uz pomoć lobista i mnogo boljim informacijama i inputom koji dobija, mnogo bolje odupreti tom pojedinačnom i posebnom interesu – ocenio je Miroslav Miletić u razgovoru za Magazin Biznis.

Transparentni izvori finansiranja

– Trenutno imamo pokroviteljstvo Privredne komore Srbije i nalazimo se u njihovim prostorijama na Terazijama, u Beogradu. Finansiranje je vrlo jasno precizirano u dokumentima Društva lobista Srbije i kreće od članarine. U jednom trenutku DLS predviđa i osnivanje jedne vrste agencije ili preduzeća koje će vršiti komercijalne usluge, a delom će se kroz to finansirati i DLS. Ali, vidimo i neke dodatne izvore poput donacija, pristupa međunarodnim fondovima koji su veoma zainteresovani da ovu oblast vide razvijenu u našoj zemlji, pa na kraju, treba računati i na budžetska sredstva, imajući u vidu tuđa iskustva u ovoj oblasti – rekao je Miletić, odgovarajući na pitanje o finansiranju Društva lobista Srbije.

Novi odnosi sa dijasporom

– Dijasporu nameravamo da uključimo na jedan sasvim drugačiji način nego što smo do sada radili, kada smo je se sećali samo u nekim kritičnim situacijama. Planiramo da je uključimo a da to ne budu očekivanja u smislu bilo kakvih materijalnih davanja. Dijaspora treba da ima jedan set projekata i isto ovako da priđe stvarima, kao što prilazimo mi u zemlji. Imamo razgranate kontakte i prvi efekti su veoma pozitivni. Očekujemo originalne ideje, prenošenje dobre prakse iz zemalja gde se nalaze naši ljudi. Malo je poznato da su, na primer, šest vrhunskih naučnika koji rade u Evropskom institutu za nuklearna istraživanja CERN-u u Švajcarskoj, poreklom Srbi – kaže Miroslav Miletić.

Brojni lobisti

– Evropska komisija ima registar sa imenima 879 lobista koji zastupaju interes ne samo različitih preduzeća, nego i sindikata, profesionalnih udruženja, nevladinih, akademskih ili verskih organizacija. Listu od 1.619 lobista ima i Evropski parlament. Procenjuje se da u Briselu ima oko 5.000 lobista, dok ih u Vašingtonu, koji ima znatno dužu tradiciju ovakvog delovanja, ima oko 35.000 – podseća Miletić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )