Da li će koronavirus promeniti svetsku ekonomiju?

- Preduzeća sad uče lekciju, koliko je zaista lomljiv ovaj globalni proizvodni lanac - kaže Gabrijel Felbermajr iz Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, koga ovo širenje zaraze podseća na lekciju koju je ekonomija naučila nakon sloma Leman Brothers-a 2008. godine.

Tek tada je mnogima postalo jasno u kojoj meri je svet novca osetljiv i to je dovelo i do konkretnih posledica: mnoge kompanije su drugačije organizovale svoje finansije i postale su mnogo manje zavisne od bankarskih kredita.

- Slično se može kristalizovati i iz ove epidemije koronavirusa - kaže Felbermajr za DW. Lekcija sada glasi: treba skratiti lanac snabdevanja kako bi bio manje osetljiv na moguće probleme. Drugim rečima: mora se početi s vraćanjem proizvodnje u Evropu.

U ovom trenutku više štete ekonomiji nanose mere država i nadležnih institucija u borbi protiv epidemije nego sam virus, koje sežu od ograničavanja putovanja do zatvaranja pogona. Tu su posebno pogođene kompanije koje posluju internacionalno, ali i sve firme koje su umrežene s partnerima u svetu ili koje zavise od izvoza.

Francuski ministar privrede Bruno Le Mer u ovoj epidemiji vidi preokret koji se mora dogoditi u celom, tako osetljivom lancu snabdevanja koji se proteže preko čitave planete. Jer ova epidemija i njene posledice su jasno pokazale "neodgovornu i nerazumnu" zavisnost od Kine i tamošnjih fabrika.

Zato se mora ponovo razmisliti o globalnim odnosima isporuke, naročito kad je reč o farmaceutskoj i automobilskoj industriji, izjavio je francuski ministar tokom posete Atini.

- Mi jednostavno ne možemo biti kad je reč o lekovima i po 80-85% zavisni od isporuka iz Kine - rekao je Le Mer.

Predsednik Evropske privredne komore u Kini, Jerg Vutke smatra da su ekonomske posledice koronavirusa "daleko ozbiljnije nego što većina ljudi misli".

- Meni stižu pozivi u pomoć sa svih strana. Za velike koncerne to još uvek nije veliki problem. Ali mnoge male i porodične firme su već sad u velikim nevoljama - kaže Vutke u jednom intervjuu.

Dodaje da su mnogi od onih koji su tamo proizvodili ili su radili za Kinu već na ivici bankrota.

- Čitav niz njih već nedeljama nisu ostvarili nikakav prihod - kaže Vutke.

Mnogima nije jasno ni koliki će uticaj epidemija imati na snabdevanje u Nemačkoj. Samo najveći brodari, Costco i Maersk, u protekle četiri nedelje nisu pustili da isplovi po 70 kontejnerskih brodova.

S obzirom na to da brodovi putuju oko šest nedelja do tih odredišta, brodovi još stižu "ali ubrzo će ih stizati mnogo manje. A onda bi u Evropi mogli da nedostaju mnogi proizvodi", kaže predsednik Komore. To bi od marta naročito moglo da pogodi farmaceutski sektor, ali i druga područja.

Nemački direktori nabavke, logističari i nadležni u lancu snabdevanja imaju pune ruke posla kako bi stali na kraj negativnim efektima epidemije koronavirusa u Kini.

- U mnogim preduzećima koja su pogođena stvoreni su posebni radni timovi čiji je zadatak da utvrde moguće probleme pri nabavkama iz Kine i da brzo smisle alternativu - kaže Rikardo Kurto, poverenik za Kinu u Udruženju za materijalnu ekonomiju, nabavku i logistiku (BME) .

- Neke kompanije nam javljaju da čak zajednički s kineskim isporučiocima pokušavaju da identifikuju postojeća ili potencijalna uska grla koja bi mogla da nastanu kako bi napravili planove za slučaj nužde - dodaje on.

Međutim, sve je to na klimavim nogama jer nedostaju pouzdani odgovori na najvažnija pitanja: koliko je stvarno raširena epidemija? I još teže pitanje: koliko će trajati, ocenjuje DW. Zato i Kurto kaže: - Presudno je pritom da kineske službe jasno i tačno javljaju o širenju virusa.

Kako tom udruženju javljaju članovi iz Kine, mnogi već zbog toga užurbano traže alternativu i isporučioce iz drugih zemalja sveta. U mnogim slučajevima im pomažu i donedavni kineski partneri jer moraju da priznaju da su im skladišta gotovo prazna.

- Zato ono što nedostaje u proizvodnji u pojedinim slučajevima naručuju od alternativnih proizvođača izvan Kine, na primer iz Evrope - kaže Kurto za DW.

Ipak, nije dovoljno samo naći alternativnog proizvođača, već se brzo mora prilagoditi i čitava logistika, a sve to je veliki posao.

- Za direktore preduzeća je najgore što se još uvek ne zna previše toga da bi onda mogli da povuku prave poslovne poteze. Tako su i vesti iz privrede više kolaž pojedinih utisaka o uticaju krize i tek ćemo jednog dana iz svega toga možda izvući prave zaključke. Jer prvi potezi su i prečesto - krivi - ocenjuje DW.

Tako je nemački zavio-prevoznik Lufthansa potpuno obustavio putnički saobraćaj prema Kini, a drastično je smanjio i broj teretnih letova - sa 15 na samo pet nedeljno. Od početka marta, ipak, uvodi još tri teretna leta sedmično jer potražnja postoji.

U tekstu se navodi da će kada prođe panika preduzeća najverovatnije imati pune ruke posla, jer je tako uvek bilo u sličnim situacijama u prošlosti, ali se istovremeno postavlja pitanje: "Hoće li zaista sve biti kao što je bilo?".

U nemačkoj automobilskoj industriji već strahuju da - neće. Tu nije samo problem stabilnost lanca isporuke, nego je "sve više i više reč o padu potražnje koji će biti sve većih dimenzija", piše stručnjak za automobilsku industriju Ferdinand Dudenhefer. On procenjuje da će se ove godine u svetu prodati samo oko 77 miliona vozila - čak 7,5 miliona manje nego 2017. To znači i da će nemačke fabrike automobila izvesti manje - i nisu jedine koje strahuju od pada narudžbina iz inostranstva.

Nemačka državna Banka za obnovu i razvoj (KfW) već računa da će ova epidemija dovesti do stagnacije nemačke privrede sve do leta i da će ekonomski rast 2020. biti tek 0,8% - a pre epidemije je procena bila 0,9%. Međutim, i ta prognoza je zasnovana na proceni da će epidemija trajati tek nekoliko nedelja i da će se prvenstveno odnositi na Kinu.

Ali već se pokazuje da to neće biti tako, konstatuje glavna ekonomistkinja KfW-a Frici Keler-Geib: očito je da se pojavljuju nova žarišta epidemije kao što su Iran ili Južna Koreja. Ono što posebno brine nemačke ekonomiste jeste stanje u Italiji. Jer pored svih ekonomskih problema, sad je upravo ona najteže pogođena koronavirusom - i to će neminovno imati posledice na ekonomiju Evrope, zaključuje se u tekstu DW-a.