Ljubljana će za koju godinu biti grad bez otpada

Pre petnaest godina, sav otpad iz glavnog grada Slovenije išao je na deponiju, ali do 2025. godine, najmanje 75% đubreta će biti reciklirano. Kako je Ljubljana uspela da napravi ovakav zaokret?


Stoga je grad odlučio da promeni pravac.

Sve je počelo 2002. godine odvajanjem papira, stakla i ambalaže u kontejnere pored ceste. Četiri godine nakon toga, počelo je sakupljanje biorazgradivog otpada od vrata do vrata.

Odvojeno sakupljanje bio otpada će 2023. godine postati zakonska obaveza u cijeloj Evropi, ali Ljubljana je bila gotovo dve decenije ispred svih. U 2013. godini, svaki prag u gradu dobio je kante za odlaganje ambalaže i papira. Učestalost odvoza đubreta smanjena je za pola – što je nateralo ljude da efikasnije razdvajaju otpad.

Rezultati su impresivni. U 2008. godini grad je reciklirao samo 29,3% otpada i zaostajao je za drugim gradovima u Evropi. Danas je taj postotak 68%, a na deponije se odvozi skoro 80% manje otpada, što stavlja Ljubljanu u sam vrh kada govorimo o recikliranju u evropskim gradovima. Ljubljana sada proizvodi samo 115 kg otpada po glavi stanovnika godišnje. Evropski grad sa najmanje otpada je mali grad Treviso u Italiji sa 59 kg.

Razvoj najmodernije fabrike u Evropi za tretman biološkog otpada bio je veliki korak u postizanju cilja da se minimalno 75% otpada reciklira do 2025. godine. Regionalni centar za upravljanje otpadom otvoren je 2015. godine i danas opslužuje gotovo četvrtinu Slovenije, koristi prirodni gas za proizvodnju sopstvene toplote i struje, prerađuje 95% otpada u materijale koji se mogu reciklirati i u čvrsto gorivo, i šalje manje od 5% na deponiju. Čak pretvara bio otpad u visokokvalitetno đubrivo za bašte, prenosi sajt energis.ba.

Ali ne radi se samo o preradi. Prevencija, ponovna upotreba i recikliranje su prioritet. Pored sakupljanja od vrata do vrata, Ljubljana ima dva centra za recikliranje otpada iz domaćinstava, gde građani mogu odlagati svoje smeće. Jedan je toliko popularan – primi preko 1000 posetilaca dnevno – tako da grad planira da izgradi najmanje još tri, sa još 10 manjih centara u naseljenijim oblastima. Stvari koje nisu pokvarene se koriste ponovo: predmeti se pregledaju, očiste i zatim prodaju po niskim cenama. A imaju i radionice u kojima građani mogu naučiti kako da poprave pokvarene stvari.

Trend u gradu je otvaranje zero-waste prodavnica. Još jedna inovacija je da gradske institucije koriste toalet papir proizveden od reciklirane ambalaže od mleka i soka.

U starom jezgru grada, gde nema dovoljno prostora, Voka Snaga je instalirala 67 kontejnera pod zemljom; kontejneri se otvaraju karticom koju stanari dobijaju.

Iako je krcat turistima, centar grada je čist. Čistači sakupljaju đubre peške, a posebna vozila čiste ulice koristeći kišnicu koja se sakuplja sa krova preduzeća Voka Snaga i biorazgradivi deterdžent. Gotovo svaki ćošak ima odvojene kontejnere za papir, ambalažu i bio otpad.

Voka Snaga

Nina Sankovič

grad bez otpada

zero waste

biorazgradivi deterdžent

razdvajanje otpada

reciklaža otpada