Zakon o prometu nepokretnosti uređuje ko ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta

Poslednjih godina, država svoje zemljište izdaje u zakup ili prodaje. Kao takva, posebno je zaiteresovana za promet poljoprivrednog zemljišta kroz različite vrste postupaka: komasacije, eksproprijacije, parcelacije, ali isto tako kroz postupak restitucije.

Međutim, sa razvitkom poljoprivrede, raste i kupoprodaja privatnog zemljišta, između fizički ili pravnih lica na teritoriji Srbije. Ipak, ko ima pravo preče kupovine, što uređuje Zakon o prometu nepokretnosti detaljno je objasnio advokat Žarko Barišić tokom seminara na Tari u organizaciji Klub-a 100P plus.

- Ono na čemu sam ja često bio angažovan, sem zaključivanja ugovora, jesu sudski sporovi na kojima fizička lica žele da zaštite svoja prava, smatrajući da im je ugroženo pravo preče kupovine. Potrebno je, u ovom slučaju, da prodavac nepokretnosti obavesti prvo nosioce prava preče kupovine o ponudi za zaključenje o prodaji zemljišta - kaže Barišić.

Oni koji imaju pravo preče kupovine su u stvari suvlasnici, odnosno vlasnici susednih poljoprivrednih parcela. Ta ponuda dostavljena licima koji su nosioci prava preče kupovine, mora biti u pisanoj formi, a na takvu mora se odgovoriti u roku od 15 dana, takođe u pisanoj formi.

- Ukoliko je nekome ugroženo pravo preče kupovine, taj ima mogućnost da putem određenih sudskih postupaka, u roku od mesec dana, od dana saznanja da je njegovo pravo povređeno, odnosno maksimalno dve godine od zakjučenja ugovora, pokrene postupak pred sudom poništavajući takav jedan kupoprodajni ugovor i da bude on taj na koga će se preneti pravo svojine i deponujući na račun suda, i to ne kupopradajni iznos cene tog zemljišta, nego tržišne (putem sudskog veštaka ili organa poreske uprave) - ističe novosadski advokat.

Međutim, u Srbiji je čest slučaj, da jedna parcela ima više vlasnika. Bez obzira na tu činjenicu, prodavac susednog zemljišta mora uputiti pismo ponude svim suvlasnicima ili naslednicima, ukoliko ih ima više, i to bez obzira da li su upisani ili ne.

S druge strane, u našoj zemlji je takođe, česta praksa, bez obzira šta je predmet prodaje, kako bi se izbeglo plaćanje visokog poreza, sklapanje ugovora o poklonu umesto kupoprodajnog.

- Dešava se da prodavci žele da onemoguće suvlasnicima da iskoriste svoje pravo, praveći ugovor o poklonu zemljišta, a ustvari se radi o kupoprodaji, što se u sudskoj praksi pokazalo da se ovakve tužbe usvajaju i učestale su po sudovima - kaže Žarko Barišić.

Savetuje sve poljoprivrednike, odnosno prodavce i kupce poljoprivrednog zemljišta, da strogo obrate pažnju na zakonske klauzule, kako ne bi bilo pravno povređenih, bez obzira da li se radi o kupcu ili pak prodavcu parcele, a naročito o licu koje ima pravo preče kupovine.