Srpska roba bez carina u EU - biće ukinute carine na proizvode koji u svom sastavu imaju 50% domaćih sirovina

Milan Knežević, vlasnik kompanije "Modus", s nestrpljenjem je juče (7. decembar 2009. godine) pratio da li će Savet ministara spoljnih poslova Evropske unije odblokirati Prelazni sporazum sa Srbijom, jer će od te odluke i njemu i kolegama iz tekstilne industrije umnogome zavisiti sledeća poslovna godina. Do sada je prilikom izvoza morao da dokazuje da je bar 50% vrednosti robe srpskog porekla, dok će se od sada proizvodne sirovine uvezene iz regiona, uz doradu, takođe računati kao domaće. Time će u znatnoj meri smanjiti troškove, jer će garderobu proizvedenu od turskog pamuka, na primer, moći da prodaje u EU kao domaću robu bez plaćanja skupih carina.

Ono što se u teoriji zove "mogućnost dijagonalne kumulacije porekla robe", u praksi će značiti da će ovdašnji privrednici biti oslobođeni plaćanja carine prilikom izvoza u EU ukoliko kao proizvodne sirovine koriste one iz zemalja sa kojima naša zemlja ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. U Privrednoj komori Srbije objašnjavaju da se to odnosi na sirovine koje se uvoze iz EU, CEFTA regiona (Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije, Makedonije, Moldavije i Crne Gore). To pravilo važiće i za one koji sirovine uvoze iz Turske. Kako saznaje "Politika" u Ministarstvu ekonomije, sporazum o slobodnoj trgovini sa tom zemljom stupiće na snagu od 1. januara sledeće godine.

– Iz Turske uvozimo ogromne količine pamuka. Prošle godine na primer iz te zemlje smo uvezli robu u vrednosti 300–400 mil EUR. S druge strane, ukupan izvoz tekstilne industrije iznosio je 640 mil EUR. Reč je o ogromnim uštedama. A kada je reč o pogodnostima sa zemljama regiona, to tekstilnoj industriji neće biti od pomoći, jer odatle nemamo šta da uvezemo – objašnjava Knežević.

Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova "Dunube foods", u okviru koje posluje "Knjaz Miloš", "Bambi-Banat" i nekoliko mlekara, takođe smatra da će protokol o poreklu robe proizvođačima doneti znatne uštede.

– Značajno je to što će nam deblokada sporazuma omogućiti lakšu prodornost na tržište EU. I do sada smo mogli da uvozimo bez carina, ali je ulazak u evropske supermarkete za nas bio skup. Deblokada će, pretpostavlja se, imati i psihološki značaj, pa će malo i skrenuti pažnju svetskim trgovcima na srpske proizvođače – nada se Pribićević.

Inače, kako objašnjava Radmila Milivojević iz Privredne komore Srbije, stranim kompanijama će biti u interesu da pokrenu proizvodnju u Srbiji jer će time ujedno osvojiti i regionalno tržište.

– Takođe, sporazum će dobiti ugovorni karakter i niko više neće moći da nam ukine te privilegije. Jer, i do sada smo imali bescarinski izvoz, ali nam to niko nije garantovao ugovorom. Time se stiče dodatna sigurnost – objašnjava ona. Dodaje i to da se do kraja ove godine očekuje da naša zemlja potpiše sporazume sa takozvanim EFTA regionom (Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn).

Sa njom se slaže i Goran Nikolić iz Instituta za evropska istraživanja. Osim dijagonalne kumulacije robe i ugovornog odnosa sa EU, deblokada sporazuma u stvari omogućuje našoj zemlji da podnese zahtev za kandidaturu za članstvo u Uniji.

Odmrzavanje ovog sporazuma srpska privreda čeka od momenta kada je počela njegova jednostrana primena, podseća Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

– Jednostrana primena SSP bila je, na kraći rok, trošak za srpsku privredu, ali se sada pokazuje kao dobra investicija na duži period. Uštede troškova omogućiće stranim investitorima koji dođu u Srbiju da u punoj meri iskoriste mogućnost ekonomije obima zone slobodne trgovine zapadnog Balkana, odnosno CEFTA regiona – ističe Miloš Bugarin.

Prelazni deo SSP-a je faktički trgovinski sporazum dogovoren između EU i Srbije u vezi sa šestogodišnjom liberalizacijom međusobne trgovine i reformom zakonodavnog okvira u vezi sa neometanim funkcionisanjem tržišta – zakon o zaštiti konkurencije, zakon o državnoj pomoći. Međutim, kako ističe Bugarin, postojao je rizik da njegovo važenje ne može da se produži posle 2010. godine.

– Deblokadom Prelaznog sporazuma taj faktor nesigurnosti je eliminisan i Srbija prvi put ulazi u fazu ugovornog odnosa sa EU, što je za njenu privredu i poslovni svet faktor predvidljivosti, ali i znak jasne poruke da se poslovni ambijent u Srbiji mora uobličavati u skladu sa elementima koji su pravno definisani u Prelaznom sporazumu – objašnjava sagovornik "Politike".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 08.12.09.)