Strateški ciljevi razvoja pomorske privrede Crne Gore - Luke će imati duplo veće kapacitete, trgovačka flota utrostručena

Crnogorske luke za deset godina imaće duplo veće kapacitete, pomorska trgovačka flota biće utrostručena, biće izgrađene ribarske luke, stranci će dolaziti da plove pod crnogorskom zastavom, sve luke i marine biće ekološki efikasne... Ovo su samo su neki od strateških ciljeva predviđenih Nacrtom Strategije razvoja pomorske privrede Crne Gore od 2020. do 2030. godine sa Akcionim planom za 2020-2021. godinu, koji je Ministarstvo saobraćaja i pomorstva (MSP) stavilo na 40-dnevnu javnu raspravu.

Strategija iza koje stoji Direktorat za pomorsku privredu MSP naime, pravljena je po principu afirmacije tzv. "Plave ekonomije" i prvi put u Crnoj Gori pokušava da sa jednog mesta sagleda sve aspekte kako samog pomorstva, tako srodnih delatnosti i svih sa morem povezanih privrednih, naučnih i administrativno-pravnih oblasti.

Tim koji je radio na ovom obimnom dokumentu koji ima više od 170 stranica, vodila je generalna direktorka Direktorata za pomorsku privredu u MSP Maja Mijušković, a nacrt dokumenta koji je iz toga rada dužeg od godinu proistekao je za dosadašnje crnogorske prilike, veoma detaljan, sveobuhvatan, u nekim delovima poput razmatranja poglavlja marinskih biotehnologija čak i avangardan, ali i neuobičajeno iskren u priznavanju propusta ili promašaja koje je država do sada imala u oblasti pomorstva.


Strategija predviđa i da Crna Gora u tom vremenskom periodu značajno ojača svoje sada manjkave administrativne kapacitete za sprovođenje tzv. port state i flag state kontrola nad brodovima i pomorskim saobraćajem, u potpunosti implementira pravnu tekovinu EU i drugih međunarodnih organizacija, implementira nacionalni sistem tzv. "Jedinstvenog prozora - National Maritime Singe Window" na kojem insistira EU, te formira nacionalni pomorski klaster koji okuplja sve činioce pomorske privrede u kontekstu plave ekonomije.

Autori ovog dokumenta predlažu određena rešenja koja Crnoj Gori u domenu pomorske privrede mogu doneti konkuretnu prednost u odnosu na najbliže okruženje, čak i šire, imajući u vidu prilike u Evropskoj uniji kao jednom od pet globalnih pomorskih centara. S tim u vezi, predlaže se oporezivanje brodara koji registruju svoja plovila pod crnogorskom zastavom na osnovu tzv. tonažne takse, prebacivanje upravljanja lukama od lokalnog značaja sa Morskog dobra na Upravu pomorske sigurnosti i upravljanja lukama, restrukturiranje Barske i Crnogorske plovidbe, izgradja LNG terminala u Baru, uvođenje sistema E-manifesta, izgradnja ribarskih luka, ali i hitno prevazilaženje nedostataka u pomorskoj administraciji, posebno sa aspekta port state kontrole, jer je aktuelno stanje toliko loše da bi Crna Gora već naredne godine mogla biti izbačena čak i kao posmatrač iz Paris MoU-a…



Određeni su i konkretni indikatori uspeha ovako zamišljene strategije, pa se planira da Luka Bar i Port of Adria sa ukupno 1,56 miliona tereta pretovarenog u 2018. narastu na 2,87 miliona u 2025, odnosno na 3,14 miliona tona pretovarenog tereta u 2030. godini. Broj pretovarenih kontejnera u Baru bi trebalo sa 50,4 hiljade u 2018. da naraste na 120,1 hiljadu u 2030. godini, da se za polovinu poveća broj aktivnih ugovora o obavljanju privredne delatnosti u slobodnoj zoni te luke, a da bruto tonaža crnogorske trgovačke flote sa 142.000 BRT-a u 2018. bude više nego utrostručena i da do kraja 2030. crnogorsku zastavu vije oko 450.000 BRT brodova.

Računa se i da će broj jahti u crnogorskom registru porasti sa 259 u 2018. na 520 do kraja 2030, broj aktivnih poslovnih subjekata iz domena plave ekonomije u državi da sa 488 naraste na 750, da sve crnogorske luke do 2030. imaju sopstvenu, po MARPOL-u obaveznu opremu za prihvat i zbrinjavanje brodskog otpada, da se učetvorostruči broj inspektora pomorske sigurnosti…. Za sve to definisano je više od stotinu konkretnih aktivnosti, njihovi nosioci i određena precizna vremenska dinamika u kojoj se one moraju sprovesti.

Jedan od ciljeva definisanih strategijom čija je međutim, realnost vrlo upitna, jeste izgradnja novog kontejnerskog terminala u Baru, koji bi podrazumijevao izgradnju čitavog jednog novog lučkog basena koji bi se "naslanjao" na postojeći glavni lukobran i zahvatao oko 140 hektara površine sada otvorenog mora pod Volujicom. Izgradnja tog terminala bi se obavila po sistemu privatno-javnog partnerstva i podrazumevala bi astronomsko ulaganje od 1,6 do čak 2,5 mlrd EUR.

Zamišljeno je da terminal ima novi glavni lukobran dužine 1.665 metara i sekundarni lukobran od 300 metara, kao i 1.500 metara operativne obale sa dubinom mora od 15 do 25 metara, te da se na njemu mogu prihvatiti i trenutno najveći kontejnerski brodovi na svetu, pojedinačnog kapaciteta do 22.000 TEU-a.

Bar  

Kotor  

Tivat  

Herceg Novi  

Direktorat za pomorsku privredu MSP

Maja Mijušković

Luka u Bijeloj

Luka u Bonićima

Barska plovidba

Crnogorska plovidba

Luka pod Volujcima

Nacrt Strategije razvoja pomorske privrede Crne Gore od 2020 do 2030

izgradnja LNG terminala u Baru

E manifest

razvoj pomorstva