Naomi Kembel (Naomi Cambell) - Crna tigrica prgave naravi

Naomi je prvi crni model koji se pojavio na naslovnoj strani magazina "Time", kao i britanskog i francuskog "Voguea". Početkom 90-ih bila je u grupi slavnih manekenki, zajedno sa Kristi Tarlington, Sindi Kraford, Klaudijom Šifer i Lindom Evanđelistom. Žuta štampa piše da muškarce menja kao odeću koju nosi, a u krevetu joj ni žene nisu mrske

Naomi je kao petnaestogodišnja devojčica zakoračila u svet mode i veoma brzo postala omiljeni model kreatora i fotografa. Modni su je agenti zapazili sasvim slučajno dok je kupovala odeću u nekom butiku. Ostali su zapanjeni lepotom i seksepilom koji su zračili iz te mlade tamnopute devojke. Prvo snimanje je napravila za britanski "Elle". Radila je reklamne spotove, kampanje, kataloge i revije za mnoge poznate modne kuće i kreatore. Pored mode, bavi se i glumom i pevanjem. Njen album "Baby woman" prodat je u milion primeraka širom sveta. Pojavljivala se u spotovima poznatih muzičara kao što su Džordž Majkl i Majkl Džekson. Magazin "People" proglasio ju je 1991. za jednu od 50 najlepših žena sveta. Početkom 90-ih bila je u grupi izuzetno popularnih i slavnih manekenki, zajedno sa Kristi Tarlington, Sindi Kraford, Klaudijom Šifer i Lindom Evanđelistom.

Naomi se može pohvaliti da je učestvovala u radikalnom preokretu na svetskim modnim pistama tokom 90-ih godina, u kome su crne lepotice konačno dobile isti tretman kao i lepotice bele puti. Kada se u novembru 1997. na naslovnoj strani američkog "Voguea" pojavila tamnoputa lepotica Alek Vek iz Sudana, svetska modna industrija pretrpela je veliki potres. Kosa joj je bila nemoderno prirodna i kratka, baš kao i njeno ime. Koža jo je bila crna kao noć, kao crna čokolada, a crte lica su joj bile bestidno afričke. Posle pola veka nadmoći klasične američke lepote, bila je to najznačajnija naslovna strana u istoriji modnih časopisa. Danas više nego ikada, crne manekenke - Naomi, Noemi, Kjara, Tjara, Oluči, šetaju modnim pistama i navikli smo da ih vidimo na revijama Kelvina Klajna, Tomija Hilfigera, Ralfa Lorena i drugih. Modna agencija "Elit" svake godine organizuje takmičenje za manekenke u Africi u potrazi za novim crnim licima.

Naomi Kembel, to jest Keli Parsons kako glasi njeno pravo ime, rođena je 22. maja 1970. godine u južnom delu Londona. Želela je da bude televizijski voditelj, ali je prekinula školovanje zbog besparice. Svoju egzotičnu put može da zahvali svojim roditeljima koji korene vuku iz Jamajke i Kine. Naomi je prvi crni model koji se pojavio na naslovnoj strani magazina "Time", kao i britanskog i francuskog "Voguea". Glumila je u filmu "Girl 6" reditelja Spajka Lija zajedno s Madonom i Terezom Rendl. Više puta se okušala na malim ekranima u serijama kao što su "Princ iz Bel Era" ili "NY Undercover" i druge. Izdala je svoju foto-monografija kojoj je dala ime "Swan" (Labud) u koju je uvrstila priče o sebi, svom životu i mnogo svojih fotografija. Prihod od monografije dala je fondu Crvenog krsta za decu Somalije. Donira i finansijski pomaže izgradnju vrtića i škola za siromašnu decu širom sveta, a zauzela se i za izgradnju vrtića u rodnoj Jamajjci. Ovaj projekat je dobio podršku UNESCO-a. Početkom ove godine Naomi je ušla i u novinarske vode - intervjuisala je venecuelanskog predsednika Uga Čaveza kao gost-urednik britanskog časopisa za muškarce GQ. Naomi namerava da napravi seriju intervjua sa poznatim političarima sveta.

Naomi teško obuzdava svoj nagao temperament. Kolege i koleginice na poslu je poznaju kao bahatu i arogantnu osobu koja često diže ruku na njih. Naomi se u slobodno vreme bavi boksom. Ona ne samo da opasno izgleda, nego je i uistinu opasna. Novine su više puta pisale o njenim sukobima sa kolegama koji su se znali i krvavo da završe. Jednu od svojih sekretarica udarila je telefonom, dok je drugu bacila o zid. Asistentkinju Vanesu Frisbi pretukla je tako da je ova završila u bolnici s povredama na vratu, leđima i rebrima. Asistentkinja je za nanete povrede sudskim putem od Naomi naplatila nekoliko hiljada funti odštete. U martu 2007. sud u Menhetnu osudio ju je na pet dana društveno korisnog rada zato što je gađala svoju kućepaziteljku mobilnim telefonom. U jednom od intervjua za "Vogue" Naomi je kazala da je svesna svoje agresivne prirode koju nastoji da obuzda. "Svaki put kad bi me neko iznervirao, nazvala bih svog advokata i dugo razgovarala sa njim". Ovo je kaže jedna od njenih autosugestivnih metoda za smirenje. Za svoju naglu ćud okrivljuje roditelje, posebno oca koji ju je napustio pre nego što je došla na svet. Majka je neprestano radila kako bi mogla da prehrani kćer i plati joj školovanje, i nije imala mnogo vremena za kćer koja je svoje nezadovoljstvo izražavala besom. Danas Naomi kaže da uspešno savladava nemir u sebi.

Početkom 2000. godine priznala je da ima velikih problema sa alkoholom i drogom i da mesecima posećuje društvo "Narcotic anonymus" u Londonu kako bi se izlečila od zavisnosti. Naomi je i ranije imala problema sa uzimanjem narkotika. Sredinom 1997. završila je u bolnici na ispumpavanju želudca nakon jedne propale ljubavne afere. Žuta štampa je pisala kako njene mnogobrojne ljubavi, koje menja kao i odeću koji nosi, nisu razlog haotičnog života, već je to jaka ljubomora i strah od konkurencije.

Naomi voli dosta da menja muškarce,, a najviše joj se sviđaju oni stariji. Italijan Flavio Brijatore bio je "samo" 22 godine stariji od nje, a poznato je i da se kao sedamnaestogodišnjakinja zabavljala sa 27 godina starijim Robertom de Nirom. Petljala se i s kreatorima, na primer s Helmutom Langom, koji ju je odbijao jer je zračila "s previše seksepila" U krevetu joj nisu mrske ni žene, pa se priča o strastvenom seksu sa koleginicom Kejt Mos. Priznaje kako mašta o braku s muškarcem svog života koji bi trebalo da ima sve odlike jednog roditelja. "Želim isto što i svaka žena: kuću, decu, brak, ali nipošto ne želim gospodina Kembela. Ne želim da budem ona koja će da nosi pantalone. Verovali lii ne, želim tradicionalan brak", kaže Naomi.

Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Velike dive, zavodnice i seks simboli 20.veka - sto lepotica za sto godina". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: izdavastvo@paunpress.com)