Šalter sala kao mesto susreta - pola miliona korisnika i 15 registara u Agenciji za privredne registre

Agencija za privredne registre (APR) sledeće godine vodiće 15 registara i imaće više od pola miliona korisnika svojih usluga, odnosno registrovanih privrednih subjekata i pravnih lica. Širenje nadležnosti, kapaciteta i broja usluga koje APR pruža od 2005. godine zahtevalo je nov prostor, tako da je ova institucija iz prostorija u Domu sindikata preseljena 5. oktobra u Brankovu ulicu 25, u rekonstruisanu zgradu koja datira iz 1939. godine.

Prilikom adaptacije zgrade, akcenat je stavljen na šalter salu kroz koju dnevno prođe oko 1.500 ljudi, a koju, osim interesantnog dizajnerskog rešenja, karakteriše nekoliko novina koje je izdvajaju od drugih državnih institucija.

Šalter sala kao mesto susreta

Osnovna komunikacija između APR-a i građana obavlja se preko prijemnih šaltera, smeštenih u prizemlju nove zgrade, gde se mogu obaviti sledeći poslovi: prijem dokumentacije i izdavanje rešenja o registraciji i izvoda iz elektronskih registara, uvid u arhivu sa sudskom i papirnom dokumentacijom koju je primila Agencija, konsultacije sa dežurnim pravnicima, dobijanje relevantnih informacija kod operatera na info pultovima, provera naziva kao i statusa predatih predmeta pomoću dostupnog Interface-a na korisničkim kompjuterima...

Za koncepciju enterijera i funkcionisanje tog dela zgrade bili su zaduženi autori Marko Macura i Goran Govedarica iz studija "Membrane" iz Novog Sada.

(Marko Macura)

- Prilikom projektovanja ovog prostora cilj nam je bio da obezbedimo efikasnost svih poslovnih procesa koji se odvijaju na šalterskim jedinicama, odnosno da obezbedimo funkcionalnost šalter sale koja je najviše posećena. Potrudili smo se da definišemo šta je čekanje a šta je opsluživanje na šalteru. Nema žutih traka, na ulazu korisnici uzimaju na automatu svoj redni broj, a na plazma ekranima mogu da prate kada će doći njihov red. Preko razglasa će biti prozvani, a na šalteru se zadržavaju od 3 do 6 minuta – kaže za "eKapiju" Marko Macura, jedan od projektanata enterijera u prijemnoj šaler sali APR.

Najvažniji zadatak za autore bio je da prikažu ravnopravan odnos između stranke i zaposlenog. Ukidanjem klasično prihvaćenih šaltera, autori su hteli da ponude jedno novo viđenje funkcionisanja APR-a kao dinamične i savremene agencije.

- Vanstandardnom visinom sedenja zaposlenih na šalteru odnosno visinom uslužnog pulta od 120 centimetara izbegnute su, s jedne strane skrivene površine, a sa druge strane, apostrofiran je jednak tretman i neposredan susret i usluga. Šalter je ovde predstavljen kao mesto susreta – objašnjava Macura.

Projektante nije interesovala estetika "lepog radi lepog" već su mnogo više bili zainteresovani za funkcionalnost prostora, tako da su se odlučili da sala bude bele boje, bez suvišnih detalja, simbola ili znakova koji bi poslali "drugačije poruke". Iako je budžet bio veoma skroman, autori su uspeli da minimalnom estetikom, ali interesantnim dizajnerskim rešenjem, promovišu vrednosti kao što su inovativnost, ažuriranost, racionalnost, koje oslikavaju agenciju.

Dok čekaju da njihov broj bude pozvan, korisnici APR uživaju u ambijentalnoj muzici, a mogu na kompjuterima postavljenim u šalter sali da pretražuju Internet stranicu APR koja dnevno ima 40.000 posetilaca. Takođe, novina je da korisnici imaju na raspolaganju i poštanski šalter u prizemlju zgrade tako da na licu mesta mogu da izvrše uplatu naknada za usluge koje pruža APR.

Nekadašnje prostorije poreske uprave, carine Kraljevine Jugoslavije, UDBE

Kako bi se očuvala slika starog objekta i na adekvatan način se prilagodio sadašnjem vremenu, angažovana je arhitektkinja Aleksandra Šević iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

- Nismo hteli da od stare zgrade pravimo novu a nismo ni imali sredstava za to. Imali smo na umu da je to državna institucija koja ne treba da odaje sliku sjaja i glamura, što se posebno odnosi na tipske spratove gde su prostorije zaposlenih. Sačuvali smo materijale koji govore o starim vremenima a koji su se pokazali dobrim – kaže za "eKapiju" Aleksandra Šević, a kao primer navodi stari slavonski hrast koji je dobro očuvan i posle 70 godina.

Zgrada koja je sagrađena 1939. predviđena je da bude sedište Poreske uprave, finansijske kontrole i hemijske laboratorije odeljenja carina za vreme vladavine Petra II Karađorđevića. Prema rečima naše sagovornice, u prostorijama sadašnje agencije u toku Drugog svetskog rata bio je smešten Gestapo, dok je posle rata u ovoj zgradi bila smeštena UDBA, a u suterenskom delu bile su zatvorske ćelije.

- Ova zgrada je zaštićeni objekat u okviru celine Stari grad, a u proceduri je za proglašenje spomenika kulture – ističe Aleksandra Šević.

Direkcija za imovinu Srbije je investitor adaptacije. Uloženo je 300 miliona dinara od čega 70% otišlo na komunikacionu opremu i instalacije. U APR-u kažu da su primenom velikih mera štednje, kroz 4 budžetske godine, uspeli da adaptiraju 5.000 m2.

Projekat rekonstrukcije objekta uradila je firma "Beonant" koja je bila zadužena i za poslove nadzora radova na rekonstrukciji objekta. Preduzeće "Neimar" je bilo zaduženo za rekonstrukciju ulične fasade, građevinske radove u različitim periodima izvodili su "Akord inženjering" i "AS komerc", a projektovanje svih instalacija uradila je agencija "Promising".

Spremni za nove registre

U novoj sali APR-a sa 32 šaltera i 13 filijala u Srbiji omogućen je objedinjeni prijem zahteva uvođenjem novog informacionog sistema, koji je predstavljen 14. oktobra na konferenciji za novinare u novoj zgradi.

Ovaj informacioni sistem samo je prvi korak ka uspostavljanju "Integrisanih registara", projekta koji se realizije u okviru donacije korejske vlade u vrednosti od 3,2 mil EUR, namenjene unapređenju poslovnih procesa Agencije za privredne registre. Implementacija donacije, sastavljene od servera i hardvera, nije bila moguća bez adekvatnog prostora i odgovarajućih tehničkih uslova, prilagođenih novim finkcijama, kapacitetima i broju građana koji koriste usluge APR. Tek nakon što je Vlada Srbije obezbedila odgovarajuću zgradu, Agencija je mogla da pristupi realizaciji projekta, čiji je završetak planiran za sredinu 2010. godine.

Zahvaljujući novom informacionom sistemu za objedinjeni prijem zahteva, korisnici APR-a sada mogu da na bilo kom šalteru podnesu zahtev za bilo koji od registara koji agencija vodi, a operaterima je omogućen jedinstven ulazak u bazu i skraćeno vreme unošenja i obrade podataka.

U Agenciji za privredne registre najavljuju da će ova institucija sledeće godine voditi najmanje 15 registara i isto toliko evidencija.

(Zvonko Obradović)

- Do kraja godine počeće da funkcioniše Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja. U januaru sledeće godine počeće sa radom Registar turizma, sa nekoliko podevidencija, koji kreće sa licenciranjem turističkih objekata a završava sa kategorizacijom objekata. Na taj način će biti obuhvaćen ceo turistički potencijal Srbije - najavljuje u razgovoru za "eKapiju" Zvonko Obradović, direktor APR-a.

On napominje da će, u skladu sa poslovanjem u Evropskoj uniji, od 1. januara biti uveden jednošalterski sistem za prijem godišnjih finansijskih izveštaja. To praktično znači da će privredni subjekti, umesto na adrese tri institucije Poreskoj upravi, Narodnoj banci Srbije i APR-u, izveštaj o poslovanju predavati samo u Agenciji za privredne registre. Prema ranijim najavama, primenom jednošalterskog sistema privreda će uštedeti godišnje 300 miliona dinara.

- Po istom principu neko može da registruje firmu u Srbiji kao u zemljama Evropske unije, čak smo po nekim procedurama i brži od evropskog proseka. Od ostalih država se razlikujemo jer nemamo elektronski potpis, čijim uvođenjem bi pojeftinile usluge i za građane i za institucije. Mi smo tehnološki osposobljeni da započnemo primenu elektronskog potpisa – ističe sagovornik "eKapije".

Obradović najavljuje i registar sportskih udruženja po donošenju zakona o sportu, registar stečajnih masa, kao i registar sudskih zabrana.

- Očekujemo da će se uskoro registrovati i javne ustanove. Postoji Nacrt zakona o zadužbinama i fondacijama tako da će se i te institucije voditi po prvi puta na jednom mestu.

Zbog povećanja broja registara obim posla agencije će se naredne godine uvećati za 40%, a broj korisnika usluga agencije će se uvećati za 200.000.

Agencija je do sada vodila Registar privrednih subjekata, u kojem je blizu 340.000 kompanija i preduzetnika, kao i Registar finansijskog lizinga i Registar zaloge.

Novinu od oktobra predstavlja novoustanovljena jedinstvena baza podataka o javnim glasilima koja aktivno deluju u Srbiji, kao i dva objedinjena registra - domaćih i stranih udruženja, sa 47.000 udruženja koja imaju obavezu da se upišu u elektronski registar APR, usklađujući svoja interna akta sa nedavno usvojenim Zakonom o udruženjima. Ovo je važno jer udruženja građana upisom u ove registre i prijavljivanjem privredne delatnosti, ostvaruju pravo da dobiju PIB i ostvaruju prihode, obavljajući odgovarajuće poslovne aktivnosti.

Deo sistema od 20 miliona kompanija

Paralelno sa uvođenjem novih registara, od 1. jula ove godine podaci iz Registra privrednih subjekata postali su dostupni našim partnerima, integrisanim na mrežu European business register (EBR), sa podacima o 20 miliona evropskih kompanija.

Preko ove mreže, APR je u mogućnosti da svojim partnerima u EBR šalje podatke iz Registra privrednih subjekata o srpskim kompanijama, dok će sa implementacijom naredne faze projekta posredstvom APR podaci sadržani u registrima drugih institucija biti dostupni i srpskim kompanijama.

- Od osnivanja, dakle već pet godina APR se finansira samostalno i sve vreme funkcionišemo bez povećanja naknada za usluge koje pružamo – ističe direktor Agencije.

Da Agencija efikasno posluje govori podatak da je od 560.000 zaključenih procedura u 2008. godini od korisnika pristiglo samo 173 žalbe od čega je, kako navode u agenciji, samo trećina prigovora bila opravdana.

S.O.