Srbija i Kina pregovaraju o formiranju haba za distribuciju srpskih poljoprivrednih proizvoda na kinesko tržište

Nedimović je kazao da se sutra u Skupštini Srbije glasa o kreditu Svetske banke od oko 50 mil USD, u okviru kojeg će se značajniji deo odnositi na podršku voćarstvu i povrtarstvu i na startap projekte, dok će se jedna linija odnositi na Istočnu i Južnu Srbiju, na devastirana područja. Drugi deo je, prema njegovim rečima, rezervisan za podsticanje e-agrara, odnosno za elektronsko konkurisanje za subvencije u poljoprivredi i ukidanje papirologije.

On je najavio da je u pripremi program komasacije, odnosno ukrupnjavanja zemljišta, kao i elektrifikacije njiva, kako bi se olakšalo navodnjavanje i pojeftinila poljoprivredna proizvodnja. Podsetio je da je planom Srbija 2025 za poljoprivredu obezbeđeno 300 mil EUR, između ostalog i za navodnjavanje, komasaciju, ali i za zanavljanje mehanizacije, kao projekat povećanja konkurentnosti srpskog tržišta i izvoza, a smanjenje uvoza proizvoda koje i mi sami možemo da proizvedemo.

- U vreme kad je sezona branja nekog voća i povrća, mi imamo na snazi mehanizme carinske zaštite od 20%, dakle nije carina nula cele godine, imamo zaštićene poljoprivredne proizvode. Ali druga je stvar kada je u pitanju uvoz van sezone. Zato moramo da se prilagodimo. Imamo najavljenu gradnju nekoliko staklenika, koji bi proizvodili povrće u vreme u kada ga nigde nema, a da to bude srpski proizvod. To je suština poljoprivrede - da imate robu kad je niko nema, naročito u voćarstvu i povrtarstvu - rekao je Nedimović.

Ministar je izjavio i da je pripremljen Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji će propisati obavezu svakog otkupljivača da se registruje, uzgaranciju da će preuzetu robu da plati.

- Oni koji prodaju robu, moći će da pogledaju u registar i vide ko je registrovan - kazao je Nedimović i najavio da će zakon početi da se primenjuje u trećem kvartalu ove odine.

Kada je reč o sektoru vina i grožđa, prema njegovim rečima, u narednih 15 dana sledi donošenje strategije razvoja vinogradarstva i vinarstva.

- U registru imamo svega oko 12.000 hektaravinograda, a želimo 700 do 1000 hektara godišnje novih zasada. Imamo bogom danu zemlju za to. Lepo je što gajimo kukuruz i pšenicu, ali od toga imamo najmanji profit po jedinici površine - istakao je Nedimović.