Suva šljiva čeka bolju cenu - Odnos sa svežom šljivom 1:7 i dalje neisplativ

Za razliku od 2018. kada je već u decembru sva količina suve šljive u valjevskom kraju rasprodata, ove godine, veći deo je još uvek na lageru i čeka povoljniju cenu. Prema procenama, osušeno je oko 7.000 tona, a od toga je polovina proizvedena u podgorskom kraju.

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, trećina od ukupne količine osušene šljive izvozi se kupcima u Rusiju, Nemačku, Češku, Tursku i Holandiju. Voćari se najviše žale na nisku otkupni cenu, koja je ove sezone bila 90 evrocenti za kilogram.

- Imali smo solidan rod, a plod je bio dobrog kvaliteta. Zasad mi je na četiri hektara i jednu količinu šljiva smo predali u presnom stanju, a osušili smo oko šest tona u našoj sušari. Za sada on stoji na lageru. Prodali je nismo, jer je po nama niska otkupna cena. Da je bar 1 EUR po kilogramu, bili bismo zadovoljni. Sve ispod toga je malo. Ima nešto zarade i sa 90 evrocenti, ali je to daleko od onoga što je isplativo za proizvođača, da ne kažem da nije ni podsticajno jer se veliki trud ulaže - kaže Lazar Jovanović iz podgorskog sela Tuđin kod Osečine, koji i više puta nagrađivan za kvalitet šljive na Sajmu, koji se svake godine održava u Osečini.

Cenu suve šljive diktira osnovni proizvod, sveža šljiva. Ako se zna da je za jedan kilogram osušene šljive potrebno oko četiri kilograma svežeg ploda, tu se mora uračunati i utrošak energije, rad i kad se sve sabere odnos cene sirove šljive i osušene je 1:7.

- Matematika je jednostavna. Ako uzmemo da je, na primer, 20 dinara kilogram sveže šljive, onda bi suva u prodaji trebalo da bude najmanje 140 dinara po kilogramu. Međutim, to je proizvođačka cena, pa je i takva neisplativa za proizvođače - objašnjava Jovan Milinković, stručni saradnik Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo.

Ako Srbija, po njegovim rečima, hoće da se vrati na nivo proizvodnje šljive koji je bio 80-tih godina, to znači da treba da bude tri puta više i zasada i kapaciteta za sušenje nego sad.