Novi propisi regulišu kvalitet i bezbednost dronova

Nedavno su primećeni dronovi koji su bili na probama za isporuke u Velikoj Britaniji. Tehnologija koja stoji iza bespilotnih letelica napredovala je do tačke kada se komercijalna upotreba širi, ali na mnogim teritorijama propisi tek počinju da idu u korak. Kako proizvođači mogu da obezbede da su njihovi proizvodi sigurni i u skladu sa tržišnim propisima?

Početna popularnost dronova povezana je sa njihovom upotrebom kao igračaka. Upotreba za poslovne svrhe uglavnom se kasnije razvila jer se tehnologija poboljšala do tačke u kojoj je komercijalna primena praktična i finansijski održiva. Američka Federalna agencija za vazduhoplovstvo prvobitno je procenila da će do 2022. godine biti 450.000 komercijalnih bespilotnih letelica, ali taj je broj već postignut.

Komercijalna upotreba bespilotnih letelica sada nadilazi samo fotografisanje i uključuje mapiranje, prikupljanje podataka, praćenje osumnjičenih i usluge isporuke. Dronovi štede novac. Analitičari Barclays-a sugerišu da bi to lako moglo dostići 100 mlrd USD, što objašnjava zašto se očekuje da komercijalno tržište bespilotnih letelica poraste sa četiri milijarde na 40 mlrd USD u narednih pet godina, prenosi portal Kvalitet.


Rast na tržištu bespilotnih letelica širom sveta nije uvek bio u skladu sa regionalnim propisima, a poslednjih godina se povećava priča o zloupotrebi dronova. Na primer, u januaru 2019. godine letovi su prekinuti na aerodromu Njuark u SAD-u, kada su dve bespilotne letelice primećene kako lete u blizini, a u septembru 2019. godine, bespilotne letelice koristili su demonstranti na aerodromu Hitrou.

Vlade počinju da reaguju. Američko ministarstvo pravde nedavno je izrazilo zabrinutost zbog sigurnosnih implikacija upotrebe bespilotnih letelica ažuriranjem svojih propisa, a Uprava za civilno vazduhoplovstvo Velike Britanije uvela je novi registar podržan novčanim kaznama do 1.000 funti.

U junu 2019. godine, Evropska unija (EU) postala je prva regija koja je objavila sveobuhvatan set pravila za obezbeđivanje sigurne upotrebe bespilotnih letelica. Oni pokrivaju komercijalnu upotrebu u slobodno vreme i imaju za cilj da podstiču inovacije i rast u sektoru istovremeno osiguravajući sigurnost. To su Uredba (EU) 2019/945 i Provedbena uredba (EU) 2019/947.

Osim operativnih zahteva, ovi propisi uključuju i tehničke zahteve. Oni uključuju definisanje mogućnosti za bespilotnu letelicu kako bi bezbedno letela. Novi dronovi se takođe moraju individualno identifikovati kako bi se omogućilo vlastima da pronađu dron ako je potrebno. Od operatora će se zatražiti da registruju svoje bespilotne letelice kod vlasti od juna 2020. godine, a od država članica biće potrebno da do 1. jula 2021. zamene postojeće potvrde o daljinskoj kompetenciji pilota i ovlaštenja ili deklaracije UAS operatora u skladu sa Uredbom (EU) 2019/945.

Uvođenje Uredbi (EU) 2019/945 i 2019/947 stavlja EU u prvi plan propisa o dronovima. Proizvođači i dobavljači moraju, međutim, biti svesni kako drugi regioni vide upotrebu dronova. Na primer, Barbados, Brunej, Kuba, Kuvajt i Saudijska Arabija - tamo je njihova upotreba zabranjena. U drugim zemljama propisi se uveliko razlikuju, zbog čega je važno da proizvođači i dobavljači razumeju primenjivane propise na svojim ciljnim tržištima.


Trenutno ne postoji usaglašeni standard koji bi odgovarao (EU) 2019/945.

Zainteresovane strane treba da budu svesne da, ako je proizvod klasifikovan kao igračka, mora da ispunjava i Direktivu 2009/48/EC, Direktivu o sigurnosti igračaka (TSD). Proizvodi koji nisu klasifikovani kao igračke treba da ispunjavaju zahteve iz (EU) 2019/945 i relevantne suštinske zdravstvene i bezbednosne uslove iz Direktive 2006/42/EZ.


- Direktiva o elektromagnetnoj sposobnosti (EMC) - 2014/30/EU
- Direktiva o radio opremi (RED) - 2014/53/EU

dronovi

bespilotne letelice

standardi za dronove

Američka Federalna agencija za vazduhoplovstvo