Biće kredita za privredu - planovi Vlade i Narodne banke za iduću godinu

Od polovine januara Vlada će smanjiti subvencionisanje kredita privredi za likvidnost indeksiranih u EUR u korist dinarskih kredita. Bankari, s druge strane, očekuju da će zajmovi u domaćoj valuti biti jeftiniji nego što su sada, ali da se veća kreditna aktivnost neće ponoviti, zaključak je jučerašnjeg (25. novembar 2009. godine) foruma "Kreditiranje i planovi Vlade i Narodne banke Srbije u 2010. godini".

Bankarski sistem je ključ za privredu jedne zemlje, rekao je Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, a u ovoj finansijskoj krizi se pokazalo da su države koje su imale jači bankarski sektor krizu lakše podnele.

- Srbija je imala relativno jak bankarski sektor i to je u značajnoj meri ublažilo krizu - naglasio je Dinkić i podsetio da je ključna mera Vlade Srbije bila podrška bankama da kreditiraju privredu po razumno niskim kamatama.

Građanima i privredi odobreno je oko milijardu evra subvencionisanih kredita, od toga 860 mil EUR za likvidnost i oko 140 miliona potrošačkih kredita. Potrošnja u Srbiji u idućoj godini će, kako je rekao, zbog zamrzavanja plata budžetskih korisnika i penzija zavisiti od kreditne aktivnosti.

Ministar Dinkić je prognozirao da bi privredni rast u 2010. godini iznosio tri do četiri odsto ako bi se ubrzala realizacija infrastrukturnih projekata umesto planiranih 1,5%.

Zaduženost po glavi stanovnika krajem 2008. godine iznosila je 575 EUR, dok se u ovoj godini smanjila za 11 EUR, rekao je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije , i ponovio da su građani Srbije upola manje zaduženi nego Rumuni ili Bugari.

- Građani se u ovoj krizi ponašaju knjiški. Manje troše, štede, čak dugove vraćaju pre vremena - kaže Jelašić.

Guverner je najavio mogućnost smanjenja obavezne devizne rezerve banaka u korist kreditiranja građana i privrede.

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) odobrila je do sada 50.000 kredita, od čega je 30 građana bilo u nemogućnosti da vraća zajam, pa je kredite plaćala Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.

- Od ukupne sume 0,1% su stambeni krediti gde građani imaju problema sa otplatom, a to za sada nije zabrinjavajuće. Ono što bi moglo da pogorša situaciju u otplati kredita bi bilo eventualno jačanje evra - upozorio je Aleksandar Jović, direktor NKOSK.

Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, izrazio je optimizam da je ekonomska kriza iza nas i da će u 2010. doći do oporavka privrede.

Bankari: Šta nas očekuje u 2010. godini

Vladimir Čupić (Hypo Alpe-Adria banka):

- Ova godina biće teška, ali je kriza prevaziđena bolje nego što se očekivalo, međutim iduća godina biće ključna. Prioritet se mora staviti na efikasniju realizaciju najavljenih infrastrukturnih projekata, kao i na kreiranje ukupnog poslovnog ambijenta koje će privući nove investicije. Takođe, neophodno je suočiti se sa suštinskom reformom javnih preduzeća na svim nivoima. Kreditnu ekspanziju u meri u kojoj je bila prisutna teško možemo očekivati.

Slavko Carić (Erste banka):

- Cena dinarskih kredita biće niža za dva do tri procentna poena, dok će oni indeksirani u evrima biti tek neznatno niži do pola procentna poena. Ukoliko Srbija postane kandidat za članicu EU, percepcija rizika ulaganja u Srbiju će se smanjiti, što će dovesti do povećanja obima investicija i dodatnog smanjenja kamatnih stopa. Država bi mogla da pomogne preduzećima koja kasne u otplati svojih zaduženja, a imaju jako dobar biznis model, a zadužila su se iz kratkoročnih izvora davanjem garancije Garancijskog fonda.

Mirjana Garapić-Zakanji (ProCredit banka):

- U 2010. godini sigurno je da ćemo se suočiti sa ekonomskom krizom koja je posledica ove finansijske i nadležni bi na vreme trebalo da razmisle o merama koje bi trebalo da preduzmu kako bi je privreda što lakše prebrodila. Banke imaju novca za kreditiranje privrede, ali je potrebno i da preduzeća imaju ideje i pokažu inicijativu za kreditiranjem. Bankama su, međutim veoma važne garancije da će ti zajmovi biti i vraćeni.

Sonja Miladinovski (Societe Generale):

- Sve što su banke sa Vladom i NBS činile u ovoj godini, izazvano je krizom, bilo je kratkoročno, a kako bi se sprečilo njeno dalje širenje. Zato u 2010. banke moraju zajedno s Vladom i NBS da rade na dugoročnim merama koje će obezbediti kvalitetan investicioni ambijent, a imajući u vidu da je veliki broj ekonomija EU izašao iz recesije, pa i pojedine zemlje iz okruženja. Zato su potrebni zajednički pravi potezi kako bismo sprečili da potencijalni investitori, umesto u Srbiju, odu na tržišta Bugarske, Rusije, Poljske.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 25.11.2009.)