Srpski lekari otkrili gen gljive odgovoran za otpornost na lekove protiv infekcija - Cilj brza i tačna dijagnostika

Tim srpskih lekara radi na istraživanju, čiji će rezultati pomoći u lečenju respiratornih i gljivičnih infekcija, kojima su podložniji pacijenti sa oslabljenim imunim sistemom. Cilj je da se brzom i tačnom dijagnostikom izbegne smrt, koju te infekcije mogu izazvati i za samo 24 sata.

Među uzročnicima tih infekcija je gljiva roda Aspergillus, koja je postala otporna na azole, jednu od najvećih i najvažnijih grupa antigljivičnih lekova, kaže za Tanjug Aleksandra Barać.

Ova mlada lekarka sa Кlinike za infektivne i tropske bolesti Кliničkog centra Srbije učestvuje u istraživanju.

- Deo istraživanja je već urađen i otkrili smo da je gen cyp51A odgovoran za pojavu rezistencije i sada je ideja da se razviju jeftine i brze metode kojima će svaka laboratorija moći da uradi ovu dijagnostiku, što je od posebnog značaja u kliničkim uslovima - pojasnila je Baraćeva.

Dodala je da je lekarima veoma važno da u samom startu lečenja znaju da je izolovana gljiva rezistentna na azole ili da poseduje gen koji joj daje potencijal da postane rezistentna, te da primene neke druge antigljivične lekove na koje je ovaj mikroorganizam osetljiv i time omoguće pravovremenu i odgovarajuću terapiju životno ugroženim pacijentima.

Objašnjava da bi ova nova i brza dijagnostika povećala šanse za lečenje pacijenata obolelih od invazivnih gljivičnih infekcija, a posebno imunokompromitovanih pacijenata, koji su podložniji ovim infekcijama.

Gljiva roda Aspergillus, objašnjava sagovornica Tanjuga, jedan je od uzročnika infekcija disajnih organa i invazivnih gljivičnih infekcija koje može da dobije svaki čovek, ali je za to mnogo veća šansa kod pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom: pacijenata sa HIV-om, hematoloških pacijenata, onih kod kojih je izvršena transplantacija organa.

Antigljivični lekovi su, podseća, veoma skupi zbog čega projekat na kome radi ima i ekonomsku korist.

- Primenom ove brze i jeftine metode uštedeli bismo i vreme i novac, a pre svega bi dali šansu izlečenju životno ugroženih pacijenata. Nemamo vremena da ispitujemo u kliničkoj praksi na koji od lekova će pacijent, odnosno mikroorganizam koji je doveo do infekcije, da odreaguje, već je potrebno odmah primeniti pravu terapiju koja ima najveću šansu da bude uspešna - rekla je Aleksandra Barać.

Ona je za realizaciju ovog istraživanja nedavno dobila nacionalnu stipendiju u iznosu od 5.000 EUR, koja se dodeljuje u okviru međunarodnog programa "Za žene u nauci", koji se u Srbiji sprovodi od 2010. godine.