Uskoro novi pravilnik o podsticajima za razvoj poljoprivrede u RS - Mlekari žele robotizaciju farmi

Novi pravilnik o podsticajima za razvoj poljoprivrede i sela za 2020. godinu u Republici Srpskoj trebalo bi da bude donet krajem ovog meseca, a poljoprivredni proizvođači saglasni su da je budžet, mada povećan za 2 mili EUR i sada iznosi oko 37 mil EUR (75 mil KM) premalen te da bi podsticaji za direktnu proizvodnju trebalo da budu daleko veći.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS kažu da će podsticaji pre svega biti usmereni u kapitalne investicije, ali da će u obzir uzeti i mišljenja predstavnika udruženja poljoprivrednih proizvođača. Aleksandar Macanović, portparol Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, ističe da se ipak ne mogu uvažiti svi predlozi, jer bi to značilo da budžet mora biti dva do tri puta veći nego što jeste.

- Ono što je novina jeste to što će novi pravilnik biti donet već u januaru, a do sada je bila praksa da ga dobijamo tek krajem marta ili početkom aprila. Želimo da poljoprivrednici na vreme mogu planirati godinu i eventualno po potrebi preorijentisati svoju proizvodnju - kazao je on.

Istakao je da podsticaji ne treba da budu osnova poljoprivredne proizvodnje, već ono što i jesu - podsticaji za dalji i dodatni razvoj.

Vladimir Usorac, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača - mlekara RS, istakao je da su tražili da se pravilnikom odredi da se oko milion EUR (dva miliona maraka) proslede u robotizaciju farmi.

- Za robotizaciju se prijavilo 13 farmi i jedna koja bi bila ogledna farma na koju bi mogla dolaziti i deca - rekao je Usorac.

Dodao je da nije u redu da se više novca daje za neorgansku poljoprivredu, nego za organsku.

- Na primer, za pšenicu se izdvaja 100.000 KM, a za organsku pšenicu 35.000 KM. Smatramo da organska i neorganska proizvodnja moraju biti makar ravnopravne - zaključio je Usorac.

Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS, kazao je da su voćari uvek nezadovoljni visinom budžeta, ali i time što izgradnja hladnjača i boks-paleta nije svrstana u kapitalne investicije.

- Iako je budžet ove godine povećan, to je i dalje premalo za potrebe agrara. Donekle smo zadovoljni što je prošle godine bila makar redovna isplata podsticaja - rekao je Dojčinović.

Istakao je da su takođe nezadovoljni podrškom za podizanje novih zasada, jer je za jedan hektar sa kompletnom opremom potrebno oko 100.000 KM, a podsticaji su oko 3.000 KM po hektaru.

Prema njegovim rečima, upravo zbog loših podsticaja za podizanje zasada svake godine sve više voćara napušta proizvodnju.

- Proizvodnja koja je bila najprofitabilnija sada je postala nerentabilna. Veliki problem je i nezaštićeno tržište - objasnio je Dojčinović.

Dodao je da su resorsnom ministarstvu uputili i primedbu u vezi s visinom premije za proizvedeno i prodato voće.

- Želimo da premija bude fiksna. Navodno će sada premija biti do 20 feninga po kilogramu, ali mi nikada ne možemo dobiti toliko. Uglavnom dobijemo oko tri ili četiri feninga - kaže Dojčinović.

Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, smatra da više novca treba preusmeriti u direktnu proizvodnju.

- Kada nema podrške za direktnu proizvodnju, onda nema ni konkretnih rezultata. Očekujemo da će novi saziv Saveta ministara BiH učiniti konkretne korake u pogledu zaštite domaće proizvodnje, jer u agrarnom budžetu nemamo dovoljno sredstava koja mogu da pokriju štete koje nam nanosi nekontrolisani uvoz - zaključio je Marinković.

Branko Mastalo, predsednik Udruženja povrtara RS, kazao je da od četiri miliona KM, koliko je povećan budžet, povrtari nisu dobili ništa.

- Podsticaji za prodato povrće su do sada bili 1,8 miliona KM, a mi smo na sastanku Upravnog odbora Udruženja tražili povećanje i smatramo da podsticaji treba da iznose tri miliona KM, jer će time doći i do povećanje proizvodnje - rekao je Mastalo.