Ideja za čistu vodu - projekat Zorice Svirčev među 26 najboljih na svetu

(Zorica Svirčev)

Ideju kako da se voda oslobodi opasnog cijanootrova, koji nastaje usled globalnog zagrevanja, Svetska banka proglasila je za jednu od 26 najboljih na svetu. Autorka ideje je prof. dr Zorica Svirčev, sa departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Njen projekat izabran je među 1.760 iz celog sveta i za realizaciju je dobila 199.000 USD.

Ideja Zorice Svirčev, jedina je među pobedničkim, od svih koje su stigle iz Evrope. Projekat koji je predstavila i koji, sa dobijenim sredstvima, namerava da realizuje, jedan vojvođanski ribnjak oslobodiće opasnih bakterija.

- Lakše mi je bilo da pobedim, nego da se nosim sa posledicama pobede - iskreno priznaje Zorica Svirčev.

- Na svetski konkurs prijavila sam se pre godinu dana, ali nisam očekivala mnogo. U nekoliko navrata stizali su mi mejlovi sa naslovom "čestitamo", "pobednik", ali su ličili na reklame, pa sam ih brisala i pre čitanja. Sve dok jednog dana nisam dobila ozbiljniji mejl u kome me obaveštavaju da sam ušla među sto finalista. Tada sam se uozbiljila, pripremala se četiri-pet meseci za odlazak u Vašington. Kada sam došla tamo, prošle nedelje, verovala sam da su mi šanse dobre, a hrabrile su me i reakcije komisije.

Njena ideja je da vodu oslobodi cijanobakterija (modrozelenih algi), koje se preterano razmnožavaju zbog globalnog otopljavanja. One ispuštaju cijanotoksine u vodu, koji su opasni i za ribe, ali i za ljudski organizam. Kada se voda za piće prerađuje iz površinskih voda, ovaj otrov ostaje i šteti ljudskom zdravlju.

- Problem je i u ribnjacima, gde otrov stiže u telo ribe - objašnjava prof. Svirčev svoj rad jednostavnim jezikom. - Kada čovek pojede takvu ribu, može da dobije dijareju, otrov utiče na rad srca i bubrega, taloži se, a najgora posledica je rak jetre.

Već ranije, objašnjava sagovornica "Novosti", biolozi su smislili da u vodu ubacuju račiće dafnie, koji jedu cijanobakterije. Ali, rezultati su bili loši, jer su račići ubacivani kada su bakterije već bile razvijene i kada su postojale velike količine otrova. Oni ne bi uspevali da se izbore, uginuli bi sa velikom količinom otrova u telu i još bih ih ribe pojele i dodatno se otrovale.

Rad ove Novosađanke predviđa da se račići ubace mnogo ranije i da spreče stvaranje opasne materije. Sa sredstvima koje je odobrila Svetska banka, ideju će realizovati u ribnjaku "Sunce".

- Svi sad misle da sam dobila velike pare. Polovina odmah ide "Suncu", koji će sredstva uložiti u ribnjak. Ostatak ćemo potrošiti na hemikalije i opremu. Radiće nas desetoro, tako da ćemo za godinu dana istraživanja, dobiti otprilike po jednu mesečnu platu. Ali, ovaj projekat i nije nešto na čemu treba da se zaradi. Ovakve stvari su u svetu nauke stvar statusa - zaključuje novosadska profesorka.