Srbija i ove godine bez novog ledolomca

Prema prognozama meteorologa, do prve polovine januara zima ne bi trebalo da pokaže svoje zube. Očekuje se da, kako kaže Nedeljko Todorović, sneg obeli krajem decembra, da u januaru bude kiše i snega, ali neće biti hladnih dana da se na većim rekama stvori ledeni pokrivač.

Ovaka prognoza za naredni mesec ide naruku nadležnima iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jer Srbija i dalje ima samo jedan ledolomac. Po potrebi, za svrhe odbrane Dunava od leda će se kao i do sada angažovati komšijski, mađarski ledolomci.

Iako je još lani najavljeno da će ove godine u februaru biti raspisan poziv za javnu nabavku za proizvođača našeg plovila za lomljenje velikog leda, dalje od tog poziva se nije stiglo.

– Što se tiče gradnje ledolomca, u 2019. godini je raspisana javna nabavka, ali su ponude sa tržišta bile veće od tada opredeljenih sredstava. Sada su obezbeđena potrebna sredstva i nabavka će biti raspisana u zakonom predviđenom periodu – rekli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Koliko je sada obezbeđeno sredstava za izradu ledolomca, nije navedeno u odgovorima ministarstva niti je pojašnjeno koji je to zakonski okvir kada bi trebalo da bude raspisana nabavka za izgradnju ledolomca.

Za izgradnju ledolomca u budžetu za 2018. godinu bilo je obezbeđeno 300 miliona dinara. Cene ledolomaca se, inače, na svetskom tržištu kreću se od milion i po do tri i po miliona evra. Potreba za nabavkom ledolomca pojavila se 2017. godine kada je 588 km "srpskog" Dunava mesec dana bilo okovano ledom.

Tada je procenjeno da je neophodna nabavka ledolomaca i da bi Srbiji bila potrebna bar dva (mada se spominjalo i šest) multifunkcionalna plovila koja bi istovremeno bila ledolomac, brod spasilac i vatrogasni brod. Ona bi delovala i u uslovima elementarnih nepogoda prouzrokovanih pojavom ledostaja.

Po svemu sudeći, Dunav će, ako bude stisnuo jak mraz, braniti naš "Greben" koji je u vlasništvu Elektroprivrede, i mađarski ledolomci. Pre nekoliko dana, radi priprema i eventualnog angažovanja mađarskih ledolomaca održan je trilateralni sastanak Mađarske, Hrvatske i Srbije što se inače radi već godinama i to prema bilateralnom sporazumu u oblasti vodoprivrede sa Mađarskom iz 1956. godine i sporazumom Mađarske i Hrvatske.

Za odbranu Dunava od leda, napominju u Ministarstvu poljoprivrede, svake godine se izdvajaju sredstva. I ove godine ona iznose deset miliona dinara.

Srbija je nekada imala još dva tegljača–ledolomca, "Čakor" i "Vučevo". Oni su privatizovani 2011. godine. Ušli su u sastav "Dunav grupe agregati" u vlasništvu Dušana Borovice, hapšenog zbog sumnje da su njegove firme dobijale nezakonite kredite.

U njegovom vlasništvu našao se i potiskivač "Petrovaradin". Od tada pa do danas ova plovila su mrtva za reku. Ni nekadašnje potiskivače "Aleksandar" i "Kablar", koji su pre nekoliko godina u Beogradu pomagali "Topoli", više niko ne spominje.

U Srbiji postoji još nekoliko potiskivača, ali je njihova upotreba ograničena jer usitnjavaju samo led ispod 15 centimetara. U suprotnom, u opasnosti je i potiskivač i posada. Imamo i "Bor", ali ni on nije pravi ledolomac i u privatnom je vlasništvu.

Da pre nekoliko godina Elektroprivreda Srbije od preduzeća u stečaju nije kupila Greben, ne bismo imali ni jedan jedini ledolomac.

Bez obzira na to što još nema obilnijih padavina niti leda, vlasnici plovnih objekata, kućica i čamaca blagovremeno su obavešteni da se pobrinu za svoju imovinu radi sopstvene, ali tuđe bezbednosti.

Obaveštenje o tome šta sve treba da preduzmu da bi osigurali svoje objekte već je izdala Lučka kapetanija Beograd. Vlasnici plutajućih objekata, između ostalog, treba da ojačaju i povećaju broj odbojnika, sidara i priveznih užadi, da obezbede danonoćnu kontrolu stručnih lica nad objektima.

Kontrolu svojih objekata i njihovo ojačanje treba da urade i vlasnici splav kućica. Građani koji imaju čamce trebalo bi svoja plovila da izvuku na obalu, a ako ih ne izvlače na suvo, da ih dodatno vežu uz pontone i pristane.