Tajna je samo jedna - posle usvajanja zakona o tajnosti podataka građani će imati uvid u veći broj informacija

Kada parlament krajem novembra usvoji zakon o tajnosti podataka, u Srbiji se tajna više neće deliti na vojnu, državnu i službenu. Sve informacije svrstavaće se prema četiri stepena tajnosti - "državna tajna", "strogo poverljivo", "poverljivo" i "interno". Biće precizirano i šta je tajna i kako se ona čuva. Ovo je, inače, prvi zakon u Srbiji kojim se ova oblast uređuje, a do sada je bila regulisana sa više od 400 zakonskih i podzakonskih akata, od kojih su mnogi prevaziđeni.

- Tajna je jedna i nije bitno ko ju je proizveo. Zbog toga nema potrebe da postoji podela na vojnu, državnu i službenu tajnu - pojašnjava za "Novosti" Vladimir Cvijan, šef Radne grupe koja je izradila zakon o tajnosti podataka.

Međutim, ovaj zakonski predlog pre nego što je ušao u skupštinsku proceduru izazvao je lavinu negodovanja. Najveće zamerke odnosile su se na delove zakona kojima su ograničena ovlašćenja poverenika za informacije i zaštitnika građana da pristupe tajnim podacima, kao i na to da nadzor nad primenom zakona vrši stručna služba Vlade. Bura se stišala kada je Vlada prihvatila amandmane na ova dva člana.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, na pitanje da pojasni šta je tačno amandmanima promenjeno, kaže, za "Novosti":

- Brisano je predloženo rešenje koje sam kritikovao jer je težilo da omogući nekim organima, pre svega bezbednosnim, da "po potrebi" suspenduju zakonom utvrđena nadzorna ovlašćenja ombudsmana i poverenika za informacije. Mogućnost da "nadzirani" suspenduju ovlašćenja "nadzornika" zaista ne postoji nigde u uporednom pravu, takav predlog je bio potpuni pravni nonsens. Amandmanom se ta mogućnost isključuje.

Vladimir Cvijan pojašnjava da je amandmanom omogućeno da nadležna lica dobiju podatke od najvećeg značaja ako su oni iz njihove nadležnosti, pod uslovom da prođu bezbednosnu proveru i potpišu da neće odavati tajnu:

- Ta provera podrazumeva da se utvrdi da li je neko prezadužen, ima li narkomana u porodici, da li je alkoholičar... Sve su to bezbednosne smetnje i takav čovek ne može dobiti tajni podatak.

Kada je reč o nadzoru nad primenom zakona, Šabić ističe da nikakva stručna služba, niti ima, niti može imati nadzorna i inspekcijska ovlašćenja.

- U tom slučaju, umesto pravog nadzora dobili bismo samo privid. Predloženo rešenje je ne samo potpuno nefunkcionalno, nego i direktno suprotno odredbama čl. 136 i 137 Ustava Srbije. I ova kritika je prihvaćena i Vlada je podnela odgovarajući amandman - ističe Šabić.

Zakon je, kako ističe Cvijan, rađen po modelu zakona koje imaju države članice EU:

- Evropska unija nema model po kome bi ovakve zakone trebalo raditi. Mi smo uporedili propise koji postoje u drugim zemljama, i na osnovu tih rešenja sačinili zakonski pedlog.
A kakvu će konkretnu korist imati građani od ovog zakona i da li će im informacije biti dostupnije?

- Smanjiće se broj tajnih podataka, samim tim građani će imati uvid u veći broj informacija. Ono što treba da je dostupno, biće dostupno. Kriterijumi za određivanje tajnosti precizno su određeni, pa ne može biti zloupotreba da se nešto proglasi tajnom, a ne bi trebalo - kaže Cvijan.

Kritike je uputio i OEBS koji zamera to što je zakonom preširoko definisan pojam tajne, traži da se pojačaju kontrolni mehanizmi, ali i zaštiti položaj insajdera.

Šabić kaže da se prema ovim primedbama treba odnositi krajnje ozbiljno i odgovorno:

- Meni lično posebno je zanimljiva ona koja se odnosi na pravni položaj insajdera. Paradoksalno je da OEBS treba da nas podseća na tu stvar. Imamo velike probleme sa korupcijom, a u savremenom svetu je teško zamisliva delotvorna koncepcija borbe protiv korupcije ako, uz ostalo, ne podrazumeva doprinos koji otkrivanju slučajeva korupcije daju ljudi koji radi javnog interesa "progovore" rizikujući sukob sa (ne)formalnim pravilima o tajnama. Imamo mnogo ljudi koji su "progovorili" i otkrili korupciju, a potom bili izloženi različitim postupcima odgovornosti zbog "odavanja tajne".

Bezbednost neće biti ugrožena

Zakonom će biti tretirane sve tajne koje se odnose na bezbednost države. Vladimir Cvijan navodi šta će sve biti tajna:

- Ako se, na primer, povede akcija protiv trgovaca narkoticima, logično je da to bude tajna. Tajna je bilo sve što se ticalo nedavne akcije "Morava" ili borbe protiv drumske mafije. Ako je nešto bilo poverljivo, ostaće i ubuduće.

Vlada određuje kriterijume

Kriterijume za određivanje najvišeg stepena tajnosti, a to su "državna tajna" i "strogo poverljivo" određuje Vlada uz prethodno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. Takođe, biće precizirano i šta je tajna i kako se ona čuva.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 15.11.09.)