Agencija Standard & Poor's povećala kreditni rejting Srbije - Korak ka dobijanju investionog ranga

Agencija Standard & Poor’s povećala je kreditni rejting Srbije sa nivoa BB na BB+ sa pozitivnom izgledom za dalje poboljšanje, a profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin ističe da je to dobra vest i još jedan veliki korak ka dobijanju tzv. investicionog ranga.

- To govori o niskom nivou ulaganja u sve vrste aktive, od državnih hartija od vrednosti do hartija od vrednosti koje emituju javna i privatna preduzeća. Makroekonomski fundamenti Srbije su poboljšani i oni su, prema ocenama Standard and Pursa, na uzlaznom putu - rekao je Đuričin Tanjugu.

Kako kaže, ne vide se rizici kvarenja fiskalne ravnoteže, rast je na relativno visokoj stopi, nezaposlenost je opala, a pokrivenost deficita tekućeg bilansa je potpuna.

Đuričin navodi da Srbija u srednjem roku ide ka situaciji u kojoj će tekući deficit biti oko 5% što se stranim direktnim ulaganjima i ekspanzijom izvoza lako može pokriti.

- Dakle, makroekonomski fundamenti sistema su bolji i oni obaveštavaju međunarodne investitore da je rizik ulaganja u našu zemlju manji nego što je bio u prethodnom periodu - naglasio je profesor Đuričin.

Ono što nam predstoji jeste, kako je rekao, da pronađemo načine da fiskalnu stabilnost pretvorimo u održiv ekonomski razvoj.

Poručuje da se moramo skoncentrisati na nekoliko velikih prioriteta.

- Nijedna zemlja nema puno prioriteta danas u globalnoj ekonomiji i moramo povezati naše najunosnije resurse sa razvojnom strategijom. Srbiji su neophodne u narednom periodu jasne strukturne i industrijske politike, koje će povećati kvalitet naše proizvodnje odnosno stepen dodatne vrednosti, zadržati ljude sa najvišim nivoom kvalifikacija i doprineti podizanju opšteg tehnološkog nivoa industrije - smatra Đuričin.

Rekao je da je "cena našeg duga već na 1,5% kuponske stope, što je gotovo fantastično" i dodao da je generalno svuda oko nas cena duga u opadanju.

- Mislim da to neće biti dugoročno održiva politika centralnih banaka SAD, Japana i Evrope, zbog toga što ekstra niska referentna kamatna stopa poništava neke fundamentalne principe ekonomije, a jedan od tih principa je i vremenska vrednost novca - kaže Đuričin.

Očekuje u narednom periodu, naročito kada u Evropi krene veće ulaganje iz primarne emisije u obnovljive energetske izvore i u cirkularnu ekonomiju, energetiku i infrastrukturu i drugo, da će tada stvari doći na druge osnove, a ne na negativne kamatne stope ili evenetunalno ekstra niske kamatne stope.

- Tako da je dobro iskoristiti ovaj momentum i prestrojiti se sa politike štednje i balansiranja prihoda i rashoda na politiku razvoja koji je inteligentan i koji nas neće uvesti u dubiozne finansije - zaključio je Đuričin.