Obnova fasade uz ukrasno osvetljenje - novi izgled Doma Narodne skupštine

Jedno je zasad sigurno: kada bude počelo postavljanje dekorativnog osvetljenja na zgradi Doma Narodne skupštine počeće i dugo najavljivana obnova fasada velelepnog objekta na Trgu Nikole Pašića. Da li će se ovi poslovi odvijati uporedo, što bi bilo krajnje logično, nije sasvim sigurno. U Skupštini Srbije ističu da se trenutno razmatra plan paralelnog uklapanja najavljenih radova, tačnije obnove fasade i postavljanja dekorativnog osvetljenja na zdanju.

Kako kaže Milan Brzaković, pomoćnik sekretara Skupštine Srbije, prva radna skela trebalo bi da bude fiksirana najkasnije do kraja godine, a posle toga bi ubrzo mogli da počnu i arhitektonsko-građevinski radova, sanacija, rekonstrukcija i revitalizacija sve četiri strane fasade.

– Pranje, takozvano peskiranje delova zgrade, ali i krpljenje i popunjavanje rupa i oštećenja nastalih s vremenom, neki su od najavljenih radova predviđeni najnovijim projektom revitalizacije. Dok radovi budu trajali, rad skupštine ni u jednom trenutku neće biti doveden u pitanje. Finansijer posla biće Skupština Srbije – objasnio je Brzaković, koji je ujedno i rukovodilac sektora za investiciono-tehničko i tekuće održavanje Doma Narodne skupštine.

Još 2002. godine firma "Energoprojekt – urbanizam i arhitektura" uradila je glavni projekat arhitektonsko-građevinskih radova za sanaciju, rekonstrukciju i revitalizaciju zgrade tadašnje Savezne skupštine.

– U to vreme je počelo i osveženje spoljnog dela zgrade koja je na više mesta oštećena još 5. oktobra 2000. godine. To su ujedno bile poslednje popravke fasade na ovoj monumentalnoj građevini – dodaje pomoćnik sekretara. Sem zgrade, skupštini je po raspadu tadašnje države u nasleđe ostavljena i kompletna projektna dokumentacija. Svi radovi i aktivnosti biće, dodaje Brzaković, pod budnim okom komisije koju je početkom godine oformio sekretar Skupštine Srbije.

Dom Narodne skupštine definisan je kao spomenik kulture, tako da predviđena rešenja, koja su urađena u saradnji i uz saglasnost gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ni na koji način neće narušiti spoljašnji izgled zgrade.

Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture ističu da je zdanje na početku Bulevara kralja Aleksandra "relativno dobro očuvano".

Tatjana Videnović, arhitekta zavoda, napominje da je gotovo ceo objekat urađen od veštačkog kamena, osim prizemnog i suterenskog dela.

– Projektom je predviđena restauracija svih elemenata dekorativne plastike, to jest ornamenata koji krase skupštinski dom, kao i zamena slojeva fasadnog plašta – objasnila je Videnovićeva.

I monumentalna skulptura "Igrali se konji vrani" postavljena 1939. godine, delo vajara Tome Rosandića, koja ulepšava prilaz glavnom ulazu, biće takođe doterana.

Gradnja trajala skoro tri decenije

Gradnja Doma Narodne skupštine počela je 27. avgusta 1907. godine, kada je kralj Petar Prvi Karađorđević na tom mestu položio kamen temeljac udarivši pri tom tri puta srebrnim čekićem po njemu. Uradio je to u čast svoga sina Đorđa, koji je tada napunio 20 godina. Na pergamentu, koji je kralj položio ispod kamena temeljca, našla su se imena arhitekte Jovana Ilkića, prema čijem projektu je gradnja započeta, mitropolita Dimitrija i kralja. Skoro 30 godina trajala je gradnja, jer se zidalo u turbulentnom istorijskom vremenu koje su obeležila tri rata – dva balkanska i Prvi svetski. Zgrada je osveštana 18. oktobra 1936. godine, a otvorena je za rad samo dan kasnije, kada su se u nju uselili predstavnici Kraljevine Jugoslavije.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 11.11.2009.)