Grad Beograd subvencionisaće do 90% sredstava za uređenje fasada

U cilju poboljšanja enegrgetske efikasnosti grada Beograda a prema novim izmenama odluke Skupštine Grada, gradske opštine moći da subvencionišu uređenje fasada i investiciono održavanje privatnih zgrada, sa maksimalno 90%sredstava, dok će stanari biti u obavezi da obezbede preostalih 10%, najavio je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

– Optimistički gledam na 2020, jer smo u ovoj godini postavili čvrste temelje. Temelje nadgrađuejmo izuzetno značajnom novom strategijom za daljinsko grejanje, koju ćemo usvojiti i sa čijom primenom ćemo početi sledeće godine. Na ovaj način nastavićemo da smanjujemo korišćenje neobnovljivih izvora energije koji zagađuju životnu sredinu – naglasio je gradonačelnik.

Radojičić objašnjava da je većina zgrada u Beogradu izgrađena tokom 50. i 60. godina, kada je cilj bio izgraditi što više domova, na uštrb energetske efikasnosti zgrada. Danas, ukazuje on, ta ušteda dolazi na naplatu i troši se mnogo više energije na grejanje domova nego što je zaista potrebno kada bismo imali energetski efikasne zgrade, navodi se u saopštenju Beoinfa.

On je pozvao upravnike zgrada da motivišu stanare da iskoriste ovu mogućnost iz više razloga.

– Minimalnim ulaganjem od 10% na nivou cele zgrade, oni će imati toplije domove, a ostvariće i uštede kako energije tako i novca – dodao je on.

Radojičić je objasnio da su u cilju unapređenja energetske efikasnosti neophodni veliki infrastrukturni projekti i promene načina razmišljanja, kao i da je Vinča u tom smislu jedan od najznačajnijih projekata.

– Deponija Vinča je, pre svega, ekološki i zdravstveni problem, ali u našem projektu je sagledana kao resurs iz koga će se dobijati toplotna energija iz sakupljenog otpada koji se ne može reciklirati. Projektu Vinča prethodi izgradnja reciklažnih ostrva na svakoj opštini u Beogradu i uspostavljanje sistema sakupljanja odvojenog otpada i reciklaža, takoda će se u budućoj spalionici koristiti samo neobnovljvi resursi – rekao je Radojičić i dodao da je očekivani termin završetka projekta i korišćenja toplote iz postrojenja u sistemu daljinskog grejanja u Beogradu 2022. godina.

Radojičić je ukazao da se pod energetskom efikasnošću smatra i pametno korišćenje resursa.

– Izgradnja toplodalekovoda Obrenovac je u fazi izrade studije izvodljivosti i priprema se tehnička dokumentacija. Ovaj projekat podrazumeva da se sva topla voda koja nastaje kao nusproizvod rada elektrane TE "Obrenovac" prikuplja i koristi za grejanje i time kompenzuje korišćenje drugih vidova energenata, što predstavlja dobar vid korišćenja resursa – naveo je on.

On je naglasio i na značaj projekta "Termalna rehabilitacija javnih zgrada – unapređenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu", kojim je predviđeno renoviranje zgrada Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Studentskog stacionara i Gradske biblioteke, a u fazi je izrade projektno-tehničke i tenderske dokumentacije.

– Nakon implementacije mera energetske efikasnosti, ostvariće se značajne uštede za grejanje, električnu energiju i umanjenje emisije ugljen-dioksida. Treba spomenuti da Beograd intenzivno radi sa Beogradskim elektranama na gašenju kotlarnica. Dosadašnje gašenje oko 1.200 kotlarnica na ugalj i mazut (ostalo je svega 38) na području Beograda, prema procenama je imalo za efekat smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 500.000 tona godišnje.

Gradonačelnik Radojičić je istakao da su projekti na kojima Grad Beograd u ovoj oblasti radi veoma važni kako u borbi protiv klimatskih promena tako i za poboljšanje kvaliteta životne sredine.

– Sagorevanjem fosilnih goriva oslobađamo velike količine ugljen-dioksida, glavnog gasa odgovornog za nastanak klimatskih promena. Takođe, nastaju štetne čestice i gasovi, a sa energetski efikasnim zgradama, ta količina fosilnih goriva će se smanjiti, što direktno poboljšava kvalitet vazduha koji udišemo i smanjuje efekat klimatskih promena. Ovim projektima građani i Gradska uprava zajedno doprinose cilju, na koji smo se obavezali kada sam prošle godine potpisao Povelju gradonačelnika za klimu i energiju, da do 2030. smanjimo nivo ugljen-dioksida za 40% – zaključio je Radojičić.