Domaći ribnjaci podmiruju manje od 30% naših potreba - Nedovoljno iskorišćene mogućnosti za gajenje ribe

Domaći ribnjaci, reke i jezera proizvode 15.000 tona ribe, pre svega, šarana i pastrmke, i podmiruju manje od 30% naših potreba. Zato uvozimo čak 70% ribe.

- Postoje velike mogućnosti za gajenja riba koje se nedovoljno koriste. Kada je reč o pastrmci, ograničeni smo količinom čiste vode. Međutim, za šarana nema takvih ograničenja, za šta je Vojvodina idealna. Zanimljivo je da Vojvodina i sada prednjači u proizvodnji ribe - piše Branislav Gulan.

Dodaje da od 92 mil USD, koliko godišnje vredi uvoz ribe, čak 41 mil USD čini konzervirana riba.

- Tu bi srpski privrednici mogli da dobiju šansu i otvore fabrike za konzerviranje ribe, jer inače izvozimo prerađenu ribu. Prodajemo je i u zemlje poput Hrvatske.

Za razliku od rastućeg uvoza žive ribe, izvoz iz Srbije postao je simboličan i poslednjih godina iznosi samo nekoliko stotina tona. Naime, prošle godine smo izvezli živu ribu za samo 374.000 USD, što je zanemarljiva zarada, a uvoz je bio vredan skoro 2,5 mil USD.

Riba i prerađevine od ribe se u Srbiju uvoze najviše iz Tajlanda, Hrvatske, Španije, Vijetnama, Argentine i Norveške.

- Srbija proizvodi hranu za ribe, zahvaljujući čemu možemo da dobijemo kvalitetne šarane bez suvišne masnoće. Treba iskoristiti blizinu Evropske unije za plasman ribe iz Srbije, jer je ona najveći uvoznik ribe na svetu, godišnje uvozi 1,6 miliona tona - piše Gulan.

Navodi i da se u Srbiji od pre nekoliko godina koristi jedna od najsavremenijih tehnologija gajenja šarana u Evropi, a naša država je i jedna od malobrojnih u kojoj se radi na programu selekcije kvalitetne mlađi.

- Naši ribnjaci su opterećeni raznim dažbinama koje su destimulativne. Glavni problem je što naplaćujemo vodni doprinos, dok zemlje iz kojih uvozimo živu ribu besplatno koriste vodu. Postoji i problem u Zakonu o poljoprirvednom zemljištu. Ribnjaci nemaju pravo prečeg zakupa zemlje, u poređenju sa drugim granama poljoprivrede. Stimulacije su simbolične - ističe Branislav Gulan.

Navodi da se u Hrvatskoj svaki kilogram proizvedene i fakturisane ribe subvencioniše sa 60 evrocenti. U Bosni i Hercegovini postoje dva aršina za tu oblast – za razliku od Federacije koja se 40 pfeninga (oko 20 evrocenti) subvencioniše svaki kilograma proizvedene i fakturisane ribe, u Republici Srpskoj nikakve subvencije nisu predviđene.

- Kada je reč o Srbiji, strategija razvoja ribarstva i ne postoji i jedino što je urađeno na tom planu jeste podizanje carinske stope na 20% na uvoz šarana iz Hrvatske, odnosno iz EU. U Banatu ima preko 100.000 hektara zemlje slabije plodnosti u blizini kanala i reka, koja sada služi za ispašu, a koja bi vrlo lako mogla da se prevede u ribnjake. Da bi se povećao prosek potrošnje ribe po glavi stanovnika, potrebno je da država više ulaže, a za ovu godinu predviđene su subvencije od sedam dinara po kilogramu za proizvedenu ribu - zaključuje Gulan.