VUČKOVIĆ: Dobar fiskalni rezultat treba da bude iskorišćen za povećanje investicija i rasterećenje privrede

(Vladimir Vučković) U sektoru javnih finansija Srbija ima dobre rezultate u poslednjih nekoliko godina. Takva je i 2019. godina, a očekuje se da će slična situacija biti i 2020, poručio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković na otvaranju CEO Summita u Beogradu.

- Plan je da se ostvari nizak deficit od 10 milijardi dinara, što je oko 0,5% BDP-a, a to je dobar cilj za Srbiju. Što je još važnije, prihodi i rashodi budžeta su planirani na odgovarajući način. Kako sada stvari stoje, verovatno će se takav planirani scenario i ostvariti. Za sada nemamo razloga da sumnjamo da će budžetskom smislu sledeća godina biti izazovna. Naprotiv, možemo očekivati rezultat blizak nuli, a sa nekim pozitivnim razvojem događaja ponovo i suficit, što će tokom godine verovatno ponovo dovesti do dileme šta raditi sa tim dobrim rezultatom - rekao je Vučković.

Kako je istakao, stav ekonomske struke je da svaki budući dobar fiskalni rezultat treba da bude iskorišćen za povećanje javnih investicija i za rasterećenje privrede.

- Nije dobro da svaki put pričamo o tome koliko će se povećati plate i penzije, fokus treba prebaciti i na te, za ekonomiju zdravije strane - istakao je Vučković.

Kao posledica niskog deficita javni dug već pada, navodi Vučković i ističe kako bi taj trend trebalo da se nastavi i sledeće godine i da on bude oko 50% BDP-a.

- Imamo dobar trend, iako je to još nešto viši javni dug nego što bi Srbija i slične zemlje trebalo da imaju, ali je važno da imaju silaznu putanju i nadu da će se to nastaviti i u sledećim godinama do neke još bezbednije zone - rekao je Vučković.

Upozorava da posebno treba voditi računa o tome da državna preduzeća ponovo nametnu fiskalni trošak.

- Još jedan problem koji se vidi i u narednom budžetu, a nije dovoljno prisutan u javnosti, jeste visoki rastući troškovi za različite kazne i penale koje država plaća po presudama sudova. S vremena na vreme javljaju se sporovi koje država gubi i plaća kazne od više desetina miliona evra i kao da taj trend raste, tako da je trenutak za ispitivanje ponašanja državnih organa, od sklapanja ibzaključivanja ugovora do ispunjavnja tih ugovornih obaveza, a na kraju i odbrane države na različitim sudovima. To je trošak koji treba minimizirati - navodi Vučković.

Kada je reč o privrednom rastu, za sledeću godinu planira se realni rast od 4%, ukupni nominalni rast od oko 7,5%. Dve komponente koje čine taj ukupni nominalni rast, realni rast i deflator koji je blizak inflaciji, planiraju se na nekoj gornjoj granici.

- Ohrabruju novopristigli rezultati u trećem kvartalu, ali kao da se brzo zaboravlja loš rezultat u prvom polugodištu. Pretreano isticanje tekućih rezultata izvučeno je iz konteksta i može da navede na pretrani optimizam i čini nam se da je to konstantan slučaj u prethodnom periodu - kaže Vučković.

Kako upozorava, ovaj optimizam je, između ostalog, opasan jer može da nas odvuče od neophodnih reformi.

- Ako mi mislimo da smo lideri, a zapravo nismo, čak i da imamo veći rast ove godine od 3,5%, bićemo tek negde oko proseka, ili malo ispod proseka u odnosu na pojedine zemlje regiona, smatraćemo da suštinski ne treba ništa da menjamo. Međutim, upravo u tom reformskom delu odmakli smo najmanje i prihvatanje te realnosti je put da se reformski napori pojačaju.

U strukturi rasta u trećem kvartalu, koji je iznosio 4,8%, najviše je povuklo građevinarstvo. Naime, građevina ima neverovatan porast od 35%, a tome je najviše doprinela izgradnja Turskog toka. Ipak, kada se isključi ovaj specifičan projekat, kaže Vučković, primećuje se da ostali deo investicija raste mnogo manje i nedovoljno.

- U monetarnoj politici, Srbija beleži jačanje dinara u prethonde tri godine, koji je u odnosu na evro od 2017. ojačao za 6,5%. To ne treba da čudi jer imamo jak priliv kapitala i stranih investicija, a posledica toga je jačanje dinara.

Vučkovič ističe da bi blago slabljenje dinara uticalo na konkurentnost u spoljnotrgovinskoj razmeni, pa bi bolji scenario bio da devizni kurs svake godine malo raste, a dinar blago slabi.

Kako je rekao, u senci dobrih makroekonomskih rezultata jedan nepovoljan trend je da raste deficit u razmeni sa svetom.

- Tekući deficit je bio samo milijardu evra 2016. godine, a ove godine će biti između 2,5 i 3 mlrd EUR. Još uvek to nisu alarmantni trendovi, ali ipak, čini se da ovo jačanje dinara utiče i na spoljnotrgovinske tokove - kaže Vladimir Vučković.

Kada je reč o stopi nezaposlenosti, predsednik Fiskalnog saveta kaže i da je odliv stanovništva jedan od razloga za manju zabeleženu nezaposlenost u Srbiji, koja je pala ispod 10%.

- Procenjujemo da je zamašan porast plata koji se desio i u privatnom sektoru ove godine, a koji će iznositi oko 8%, posledica i nedostatka radne snage. Dakle, taj porast nije posledica mnogo boljih rezultata, već nužde.

Slede nam i izbori, a Vučković smatra da njihovo održavanje ne bi trebalo da se odrazi na sferu poslovanja.

- Imamo pokazatelje da se u prethodnih nekoliko godina kada smo imali izbore ništa posebno nije dešavalo, tako da se ne očekuju neki veći problemi. Kada je reč o neizvesnosti koja je prisutna u Evropi u ekonomskom i političkom smislu, rezultati u trećem kvartalu bili su bolji nego što se očekivalo, pa ostaje nada Evropa neće ući u recesiju i da iz tog ugla nećemo ni mi trpeti negativne posledice.

Vučković je upozorio da se, uprkos dobrim makroekonomskim rezultatima, i dalje nedovoljno pažnje poklanja privatnom sektoru. Takođe, ističe da najvažnija podrška države privredi treba da se ogleda u izgradnji infrastrukture.

- U Srbiji se krenulo sa mrtve tačke, javne investicije jesu uvećane u poslednje dve, tri godine, pa sada stižemo do njihovog prihvatljivog nivoa. U 2020. trebalo bi da budu 4,7% bruto domaćeg proizvoda, tako da se primećuje rast, primećuju se dobra ulaganja i završetak puteva, investicije u železnici... Ipak, u ukupnoj strukturi ima previše ulaganja u sektor bezbednosti. Iz ekonomskog ugla, ovo treba smanjivati a veći značaj dati preostalim infrastrukturnim investicijama - rekao je Vučković.

Kada je reč o fiskalnom prostoru koji se javlja, kaže, uglavnom se raspravlja o tome koliki će biti porast zarada u javnom sektoru.

- Voleli bismo da više sredstava bude izdvojeno za rasterećenje privrede. Krenulo se u smanjenje nameta na rad, pa sada iznosi 61%. Za ovu godinu predlagali smo smanjenje sa 63 na 61%, a za narednu na 59%. To bi bili koraci koji ne bi dramatično doveli do promena u privatnom sektoru, ali bi bio poslat jasan signal da vlada želi da pomogne privredi - kaže predsednik Fiskalnog saveta.

Govoreći o prognozama za 2020. godinu, Vučković je rekao da očekuje da će biti slična kao što je bila 2019.

- Stabilna godina, bez većih poremećaja u oblasti cena, deviznog kursa, kamatnih stopa, bez pritisaka iz ugla budžeta ili iz spoljnotrgovinskog deficita. To će za privrednike biti prilika da mirnije planiraju aktivnosti, a za državu da konačno pojača reforme - zaključio je Vučković.