Beogradskom krivom tornju preti četvorospratnica - izgradnja privatne zgrade mogla bi da uruši Crkvu svetog Antuna

Na placu udaljenom sedam metara od tornja Crkve svetog Antuna u Beogradu visokog 56 metara, trebalo bi da počne gradnja četvorospratnice sa podzemnom garažom na dva nivoa.

Arhitektonski poduhvati kao što je krivi toranj deluju nestabilno u svom prkošenju zemljinoj gravitaciji, ali takvo građevinsko čudo više od četiri decenije krasi i Beograd. Crkva svetog Antuna Padovanskog u Bregalničkoj ulici fascinira, između ostalog, i svojim tornjem visokim 56 metara i nakrivljenim 45 centimetara u odnosu na temelje.

Međutim, Leopold Rohmes, župnik crkve, od kada je saznao da bi na placu pored crkve trebalo da se gradi četvorospratnica, više je ispunjen brigom nego ponosom što se stara o jedinstvenoj sakralnoj građevini. Župnik se žalio nadležnima u gradskoj vlasti strahujući da bi kopanje temelja za zgradu sa podzemnim garažama na dva nivoa moglo ozbiljno da ugrozi nakrivljenu kulu. Stigla su uveravanja da investitor ima potrebne dozvole, da će obezbediti temeljnu jamu i da neće biti opasnosti po crkvu. Plac je raščišćen, kopanje temelja je počelo, a onda je sve prekinuto. Iako se na gradilištu, prema rečima župnika, radovi ne izvode već 11 meseci, on i dalje strahuje za kulu koja se nalazi na nešto manje od sedam metara od gradilišta.

– Porušene su kućice koje su bile na tom placu, desetak porodica je raseljeno, punih 11 meseci tu stoji parkiran čak i kamion sa drvenim gredama. Nemam nikakvih obaveštenja šta se dešava sa gradnjom, ali sam spreman da se, čim počnu nešto da rade, žalim sudu u Strazburu. O tome sam već obavestio i predstavnika Vatikana – kaže Leopold Rohmes.

- Starešina crkve ističe da su od investitora tražili projekat, kako bi ga pregledao stručnjak koga bi angažovala Katolička crkva, ali da ga nisu dobili. Od investitora su stigle samo usmene garancije da će temeljna jama biti obezbeđena sa 80 šipova dubine oko sedam metara – kaže Rohmes.

– Drugi problem je što bi u slučaju gradnje tako visoke zgrade u neposrednoj blizini, njen zid potpuno zaklanjao crkvu koja se već uokviruje među okolne građevine, pa je prolaz u crkvu dugačak svega 120 centimetara – kaže Rohmes.

Na sajtu "Euroinženjeringa", preduzeća koje je izvođač radova, stoji da je u toku izvođenje pripremnih radova na otpočinjanju izgradnje novog stambeno-poslovnog kompleksa u Bregalničkoj ulici, kao i da se radi na raščišćavanju i pripremi terena za izvođenje radova na šipovanju i izradi temeljne jame. Investitor je "A&N inženjering", a rok za završetak radova 1. jun 2010. godine. Na brojeve telefona "Euroinženjeringa" niko se, međutim, ne javlja, kao ni na broj investitora.

U gradskom Sekretarijatu za urbanizam navode da su na zahtev više fizičkih lica i preduzeća "A&N inženjering" tokom prošle godine izdali izvod iz urbanističkog plana i potvrdu o usklađenosti idejnog projekta sa izvodom iz urbanističkog plana. Sredinom novembra prošle godine sekretarijat je izdao i rešenje o odobrenju za izgradnju stambeno-poslovnog objekta sa podrumom, suterenom, prizemljem i četiri sprata. Objekat treba da ima više od 1.440 m2 nadzemne površine i oko 800 kvadratnih metara podzemne. Zahtev za prijavu radova, bez kojeg gradnja na placu ne može da počne, predat je sredinom oktobra ove godine i provera tehničke dokumentacije, kao i glavnog projekta je u toku, objašnjavaju u ovom sekretarijatu.

– Posebnu pažnju posvetićemo projektu zaštite temeljne jame i susednih objekata – kaže Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam.

Franjevački samostan je, kada je najavljena gradnja na susednom placu, obavestio i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture čiji su stručnjaci izašli na teren i postavili na toranj senzore koji u milimetar mere pomeranja tornja. Senzori su postavljeni da bi se pratile promene, objašnjava Lidija Kotur, portparol zavoda.

– Angažovali smo profesora Milana Glišića, stručnjaka za statiku, da detaljno prouči projekat i utvrdi da li ima opasnosti po toranj i crkvu. Njegovi zaključci su da je građevinska dokumentacija kompletna i urađena u skladu sa propisima, kao i da kopanje temelja neće ugroziti toranj, ako se izvođač radova bude tačno pridržavao projekta. On je preporučio i da se radovi izvode pod stalnim stručnim nadzorom. O svemu tome obavestili smo i župnika Rohmesa – kaže Kotur.

Ona objašnjava da je Crkva svetog Antuna u postupku proglašenja za spomenik kulture, posle čega bi trebalo da bude urađena trajna sanacija zvonika, a da su do tada preduzete sve mere kako crkva ne bi bila ugrožena.

Beogradski krivi toranj

Gradnja Crkve svetog Antuna počela je 1929. godine, a 1934. godine crkva je završena i pokrivena, pored nje je sagrađen toranj visine oko šest metara. Dvadeset godina kasnije dozidano je još oko 46 metara tornja, koji od onda sa krstom ima 56 metara, a zbog različitog sleganja terena, toranj se nakrivio 58 centimetara. Početkom šezdesetih godina, temelj tornja rasečen je od temelja crkve i toranj se tada vratio 13 centimetara, pa je njegovo odstupanje danas oko 45 centimetara. Župnik koji punih 27 godina brine o rotondi koju je projektovao čuveni slovenački arhitekta Jožef Plečnik kaže da se poslednje dve decenije toranj možda pomerio za centimetar, zbog manjih zemljotresa, ali i posle bombardovanja 1999. godine. Rohmes ističe da su i unutrašnjost crkve i detalji urađeni po Plečnikovim nacrtima, a iznad oltara od punog mermera stoji kip svetog Antuna visok 2,75 metara, koji je uradio Ivan Meštrović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 9.11.09.)