Osmočasovno radno vreme u većini poslova više ne funkcioniše

Vlasnik fabrike tekstila i socijalni reformator Robert Oven prva je osoba koja je radnike početkom 19. veka pozvala na "osam sati rada, osam sati rekreacije i osam sati odmora". To je za tadašnje stanje, kada su radnici u fabrikama, uključujući i decu, radili po 12 ili 14 sati, bila revolucionarna ideja. Tokom narednih 100 godina i više, sindikati u SAD-u su se zalagali za pobedu ovog koncepta i u raznim oblastima usvojili osmočasovni standard.

Henri Ford je tu ideju razradio na petodnevnu radnu sedmicu sa ukupno 40 radnih sati.

Ipak, u 2019. godini postoji jedan veliki problem - mnoge današnje poslove nemoguće je obavljati osam sati dnevno sa istom koncentracijom. To se jednako odnosi na one koji rade u fabrikama, restoranima, kol centrima i prodavnicama, kao i na one koji stvaraju nešto poput pisaca, programera ili grafičkih dizajnera, piše Wired.com.

Microsoft je nedavno u Japanu uveo eksperiment sa radnom nedeljom od četiri dana pa je njihovih 2.300 radnika uz vikend imalo slobodan i petak. Njihova produktivnost je porasla za čak 40%. Ovaj slučaj je naveo i druge kompanije da počnu da razmišljaju o dužini rada.

Istraživanje Inc.com je pokazalo da radnici koji rade osam sati dnevno više vremena provode na društvenim mrežama nego radeći. Na pitanje zašto to rade, odgovorili su da na taj način posao čine podnošljivijim.

Stručnjaci savetuju tri načina za rešenje problema produktivnosti:

Merite vrednost, a ne vreme

Svaka uloga u nekoj organizaciji nosi sa sobom očekivanja da stvorite nešto vredno. Ali, kako tehnologija napreduje, sve više kompanija bi trebalo da osposobi zaposlene da svoj posao obavljaju gde god to žele, kad žele i za koliko vremena im je potrebno.

Ne bi trebalo da nas zanima kako radnici troše svoje vreme sve dok vrednost onoga što stvore premašuje trošak koji stvaraju. Istraživanje sa Stendforda pokazalo je da oni radnici kojima je dozvoljeno da rade van radnog mesta imaju veću produktivnost. Manje je verovatno da će napustiti posao, a štede i novac svoje organizacije.

Fokusirajte se na iskustvo - delegirajte obaveze

Angažman je izbor zaposlenih i obuhvata njihov napor. Ništa ne može na silu niti to možete zahtevati. Zbog toga treba da se fokusirate na pružanje najboljeg mogućeg iskustva zaposlenima za koje želite da upravljaju poslom. U stvari, vaše preduzeće i njegova kultura su proizvod zajedničkih vrednosti vaših radnika. Pitajte ih šta im treba od vas umesto što im dajete ono što vi mislite da im treba.

Budite iskreni prema izgaranju

Osmočasovni radni dan bi mogao imati smisla ako je vaš posao da pazite na nedostatke na proizvodu. Ali u današnjem svetu informacijskog preopterećenja osam sati stalnog fokusa iz dana u dan, iz sedmice u sedmicu je previše. Globalna studija je otkrila da 79 odsto radnika pati od blagog, umerenog ili jakog izgaranja. Izgaranje je stvarno. Ono smanjuje produktivnost.

Naš način rada se promenio, a da bismo pratili tu promenu, način na koji radimo, zašto radimo i kada i koliko radimo takođe treba menjati.

Microsoft Corporation Washington

radno vreme

osmočasovno radno vreme

Robert Oven

Henri Ford

produktivnost radnika