Kako može da se zaradi od građevinskog otpada?

Procenjuje se da se u Srbiji godišnje generiše oko 100 miliona tona građevinskog otpada. Više od dve trećine završi na deponijama a mogao bi ponovo da se iskoristi.

Milioni tona betona, cigle, crepa, zemlje odvoze se uz ogromne troškove na deponije. U Vinči je 73% takvog otpada. U to se ne ubrajaju brojna divlja smetlišta kojih ima u celoj zemlji.

- Ada Huja, kao jedna od velikih deponija i komunalnog i građevinskog otpada, postaje jako problematična za buduću gradnju jer je teško postaviti šipove zato što je unutra i beton i armatura i sve i svašta, i to tlo ne može da se stabilizuje - kaže Aca Popović iz Privredne komore Srbije.

Oko 80% građevinskog otpada može se ponovo iskoristiti. U skandinavskim zemljama i više od 90%.

- Mi pravimo beton koristeći prirodne sirovine što danas predstavlja nešto što je skoro pa neprihvatljivo i ideja je da zajednički projekat svih nas bude da što manje koristimo prirodne sirovine, a što više reciklirane - kaže doc. dr Jelena Dragaš sa Građevinskog fakulteta.

Dodaje da su istraživanja, ali i svetska praksa pokazali da je to moguće, ali i korisno.

Materijal koji ostaje od rušenja, adaptacija, renoviranja, rekonstrukcija čini dve trećine otpada u Srbiji, a u EU jednu trećinu.

- Suština je da se što manje mineralnih sirovina koristi u izgradnji novih objekata. U Evropi postoji već dugo vremena zabrana vađenja šljunka i peska iz reka, oni tako štite životnu sredinu, a sve drugo što rade kroz obnovu, rušenje, kroz menjanje razglednica grada, u stvari se koristi kao novi materijal da bi se zaštitili prirodni resursi - kaže Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Zato se, kaže, taj posao i zove "Urbano rudarstvo".

Prema nekim računicama, Srbija bi, ukoliko počne da reciklira građevinski otpad i upotrebi ga kao resurs, mogla da ostvari dobit od oko 500 mil EUR godišnje.