Svi mogu biti davaoci koštane srži

Transplantacija matičnih ćelija je savremeni način lečenja brojnih stečenih i urođenih oboljenja, a za pojedine bolesti i jedini poznat oblik lečenja. Kod dece, transplantacije se rade u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, a kod odraslih na Vojnomedicinskoj akademiji i u Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije, gde su za dve godine uradili više od 140 transplantacija.

Odeljenje za transplantaciju koštane srži u Kliničkom centru Srbije renovirano je pre dve godine. Ima dvanaest kreveta koji su, nažalost, gotovo uvek popunjeni. U jednoj od sterilnih soba je i pacijentkinja kojoj je transplantacija urađena krajem oktobra.

- Ja želim da živim, od onog trenutka kada sam se razbolela, tu se mešaju razna osećanja kod ljudi, krenula sam na rutinsku kontrolu kod lekara, apsolutno ništa nisam osećala, radila do poslednjeg dana, ispostavilo se da je leukemija, mesec dana pre toga rađeni su rezultati zbog drugih stvari, bilo je sve odlično - navela je pacijentkinja kojoj je transplantirana koštana srž.

U Kliničkom centru Srbije rade sve oblike transplantacija – i kada pacijent sam sebi može da bude donor, kada je to neko od srodnika, kada je davalac neko iz nacionalnog registra, kao za našu sagovornicu u prilogu, ili iz svetskog registra.

- Za ove dve godine preko 140, urađene su 42 alogene transplantacije, ostale su autologne, ove godine 55 autolognih transplantacija, što je zaista rekord u Srbiji. Situacija je takva da zaista nema potrebe ići u inostranstvo, u Srbiji se sprovode svi vidovi transplantacije - kaže prof. dr Milena Todorović Balint, načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži KCS.

U narednom periodu za transplantaciju se priprema petnaestoro pacijenata. Za jednog u utorak noć stižu matične ćelije iz svetskog registra. Davalac spasonosnih ćelija živi u Grčkoj.

- Što se tiče autolognih transplantacija kada je pacijent sam sebi donor, to su mijelodne leukemije i limfomi, što se tiče alogenih, glavne indikacije su akutne leukemije. Tu pretražujemo članove porodice, prvi stepen srodstva, drugi, ako se ne opredelimo za srodnu transplantaciju, pretražujemo međunarodni registar - ističe Milena Todorović Balint.

U Srbiji postoji registar davalaca koštane srži, u njemu je u ovom trenutku oko pet hiljada osoba. Nema razloga da svako od nas ne bude davalac, jer smo možda baš mi jedna jedina osoba na svetu koja može nekome da pomogne.

U registar davalaca možete da se upišete u svakom institutu za transfuziju krvi. Svetski registar u ovom trenutku broji više od 35 miliona ljudi.