Treća zelena revolucija - Pametna poljoprivreda optimizuje troškove i menja radnu snagu

Razvojem IT industrije i njenom širokom primenom počinje i priča o "pametnoj poljoprivredi". To je sinonim koji se veže za upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija u različitim sektorima poljoprivredne proizvodnje. Mnogi smatraju da upravo IT sektor poljoprivredu vodi u tzv. Treću zelenu revoluciju.

Primena senzora, geopozicioniranja sistema, analize velike količine podataka, bespilotnih letelica, dronova, robota, stvarnost je koja se u svetskim privrednim granama dešava upravo sada. Primena navedenih resursa u poljoprivredi bazirana je na njihovom unapređenju poljoprivredne proizvodnje, sa posebnim naglaskom na optimalnu upotrebu poljoprivrednih resursa.

Primarni cilj je optimizacija troškova i brzi povraćaj investicija. Osim toga, primenom ovih sredstava smanjuje se rad poljoprivrednika, a njemu ostavlja prostora za strateško promišljanje i rad na investiranju i unapređenju proizvodnje. Najčešće se tehnološka rešenja koriste u sadnji/setvi, berbi, kontroli korova, planiranju.

Korovi i borba protiv njih iziskuju vreme, resurse i pravovremeno delovanje. U tom procesu kompanije Bayer i BASF kreirali su tehnološka rešenja u obliku robotskih uređaja, koji ulaskom na parcelu snimaju sistem korova. Softverskim rešenjem razvrstavaju korove od useva i pravovremeno deluju.

Ovakav način korišćenja herbicida dosta je delotvorniji i efikasniji za proizvođača. Materija se nanosi direktno na telo korova, ne zahvatajući biljku. To je prihvatljivije i sa fitosanitarnog aspekta proizvodnje, jer herbicid ne dolazi u direktan kontakt sa biljkom. Određena površina tretirana je tačno određenom potrebnom količinom herbicida. Ovakvi roboti su većinom napajani solarnim panelima i u mnogim radnjama su dosta efikasniji od rada poljoprivrednika.

Primena robotike i informacionih sistema u poljoprivredi posebno mesto zauzima u ubiranju plodova, posebno plodova koji su mehanički zahtevni za berbu. Najbolji primer iz prakse je robot Sweeper. Ovaj robot nastao je kao partnerstvo između Wageningen University&Research, uzgajivača paprike De Tuindershoek BV Holandiji, Univerziteta Umea u Švedskoj, Univerziteta Ben-Gurion u Izraelu i Istraživačke stanice za uzgoj povrća i Bogaerts Greenhouse Logistics iz Belgije.

Ogledi koji su izvedeni putem ovoga robota u stakleniku na paprici pokazuju da je njegova uspešnost ubiranja plodova u 24 efektivne sekunde 62%. Prognoze su da će se radna efektivnost ovoga robota u sledećih četiri do pet godina povećati uz dodatne promene.

Roboti mogu da budu idealna zamena poljoprivrednicima za nedostatak radne snage uzrokovane migracijama stanovištva. Zbog pomeranja starosne granice mogu biti idealna platforma za pomoć starijima u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Na taj način moguće je i aktiviranje mladih poljoprivrednika i buđenje njihovog preduzetničkog duha. Informacione tehnologije u mnogim situacijama mogu biti most između poljoprivrednika i tržišta proizvoda.

Na kraju svih navedenih činjenica, ostaje vrlo važno pitanje: da li roboti mogu zameniti iskustvo poljoprivrednika, nadoknaditi njegov instinkt u prognoziranju različitih pojava na farmi, starteški planirati i projektovati inovacije?