Srbija može da proizvede kvalitetnu pšenicu, ali ne i da je razvrsta po kvalitetu

Srbiji je i dalje teško da ponudi žitarice kao robu ujednačenog kvaliteta. Jedan od problema predstavlja i to što se srpsko žito još ne razvrstava po kvalitetu.

Dok god se to ne promeni, naša zemlja ne može biti dovoljno konkurentna na svetskom tržištu.

- Napredujemo, ali to nije proces koji se brzo može završiti. Imamo i tehničke probleme, nedostatak ćelija, transportnih linija. Pšenica se predaje kod najbližeg otkupljivača, a ne tamo gde bi mogla da bude razvrstana - kaže Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije.

Dodaje da se pšenica po kvalitetu prodaje već tri, četiri godine, a da je veći skladištari po kvalitetu već skladište. Ipak, i dalje je u žetvi nemoguće to uraditi sa malih parcela.

- Kvalitetnu pšenicu na evropskom nivou ima Rusija, a odmah nakon nje smo mi. Nama nije problem da proizvedemo pšenicu, nego da je razvrstamo - dodaje Saković.

A kako razvrstati pšenicu po kvalitetu, ako ne postoji popis silosa i podnih skladišta, gde se pšenica smešta, a samim tim ne zna se ni u kakvim se uslovima drži?

- Mi smo ove godine proizveli skoro 12.500 miliona tona i nemamo nijedan problem. Ničija roba nije na ledini, niti na kiši. A gde je uskladištena, to bismo i mi voleli da znamo - kaže Saković.

Osim rešavanja problema oko skladištenja robe, prostora za unapređenje kvaliteta pšenice ima.

- Prema našim procenama postoji još najmanje 20% prostora za unapređenje produktivnosti kada je reč o kukuruzu i pšenici. To bi Srbiju sa sadašnjih osam miliona tona u oblastima proizvodnje kukuruza i pšenice podiglo na 10 miliona tona. To bi značilo da Srbija može da izveze više od pet miliona tona žitarica - rekao je Miloš Milovanović iz FAO.