Srbiji za rast neophodno više domaćih privatnih investicija - Prvi korak vraćanje poverenja ovdašnjih privrednika

Srbija se visoko rangira kada su direktne strane investicije u pitanju, međutim na začelju je kada su u pitanju domaće privatne investicije, a da bi se to promenilo neophodno je vratiti poverenje domaćih privrednika, čulo se na Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze "Upgrade in Belgrade 2019".

- Investicije u Srbiji su za oko 5% niže od zemalja centralne i istočne Evrope i Zapadnog Balkana, a to je posledica nižih javnih i domaćih privatnih investicija, dok su strane privatne na nivou ostalih zemalja - rekao je Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On je istakao da je u prvoj polovini 2019. godine najznačajniji doprinos BDP dao rast investicija, pre svega u građevinarstvu, dok je industrija imala negativan uticaj.

Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik istakao je da bi domaći privrednici investirali u Srbiji, neophodno je da se vrati poverenje.

- Nivo domaćih privatnih investicija je tokom 2018. pao za 40%. Domaći kapital se seli na okolna tržišta, gde se mnogo bolje osećamo. Da bismo investirali mora da se vrati poverenje domaćoj privredi. Oko 80% subvencija koje su date, date su stranim investitorima. Mi nemamo privilegiju da pričamo sa ministrom privrede, ili ministrom finansija, a znamo mnogo toga i to je problem. Niko neće preterano da investira dok se ne pokrene dijalog i vrati poverenje - rekao je Drakulić.

On je dodao da se usložnjava problem nedostatka radne snage i da će Srbija u budućnosti morati da uvozi radnu snagu.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije istakao je da su procene za naredni period dobre.

- Nizak deficit ukupnog konsolidovanog budžeta od 0,5% BDP omogućava smanjenje duga za dva procentna poena godišnje. Dug je trenutno na nivou od 50%, a namera je da se spusti ispod 45% i tako obezbedi fundamentalnu makroekonomsku stabilnost i u kraljnoj liniji dovede do privrednog rasta - rekao je Petrović.

Kao razlog za niske javne i privatne domaće investicije Petrović navodi loš privredni ambijent, pre svega kada je reč o vladavini prava.

Petrović je dodao i da Fiskalni savet vidi problem u preduzećima koja ostaju u vlasništvu države, a čije se poslovanje ne unapređuje.

- To je pre svega EPS, ali i lokalna javna preduzeća, vodovodi, komunalna preduzeća koja zahtevaju veliku reformu. Neophodno je ulagati u zaštitu čovekove sredine, jer imamo situaciju da se jedino u Beogradu neprečišćena voda iz kanalizacije odluva u Dunav, to se ne dešava nigde drugde u toku Dunava - naveo je Petrović

Zsuzsanna Hargitai direktorka EBRD za Zapadni Balkan istakla je da je između ostalog Srbiji i dalje neophodna reforma javnih preduzeća.

- Javna preduzeća treba da imaju jednako dobru upravu kao i privatna. Takođe, ja za sada još nisam primetila dijalog između javnog sektora i privatnih kompanija koje ovde posluju - istakla je Hargitai.

Dragan Lončar sa Ekonomskog fakulteta je naveo da je fiskalna konsolidacija dala makroekonomsku stabilnost, ali je neophodan pametan rast.

- Treba da postoji horizontalna industrijska politika i da se zasniva na obrazovanju, digitalnoj transformaciji, izvozno orijentisanoj ekonomiji , investicijama i cirkularnoj ekonomiji - rekao je Lončar.

U godini kada Beogradska berza obeležava 125 godina od osnivanja i 30 godina od reosnivanja, Međunarodna konferencija Beogradske berze "Upgrade in Belgrade" okupila je više od 250 učesnika, a kompaniji NIS dodeljena je nagrada za najbolji odnos sa investitorima.

- Već 18 godina se trudimo da temu tržišta kapitala dignemo i postavimo na sto. Duboko verujemo da je tržište kapitala neizostavni deo bilo koje nacionalne ekonomske jednačine. U toku je i rad na razvoju Nacionalne strategije tržišta kapitala i od toga očekujemo zaista dosta. Istovremeno trudimo se da inovacijama koje uvodimo na tržište, Srbiju učinimo atraktivnom zemljom na investicionoj mapi - rekao je za eKapiju Siniša Krneta, direktor Beogradske berze.

On je dodao da su stoga na konferenciji predstavljeni i nekretninski investicioni fondovi.

- Svedoci smo da je tržište nekretnina u procvatu, a tome svedoči i rast cena. Sada pokušavamo da dovedemo nešto što na finansijskom tržištu nije poznato, nije zaživelo, a to su nekretninski investicioni fondovi, gde zapravo i mali i veliki ulagači mogu da osete benefite - kaže Krneta.

Krneta se osvrnuo i na najave nove ekonomske krize.

- Za nas je posebno zanimljivo pitanje sve frekventnije najave nove svetske ekonomske krize. Mi verujemo, a statistika iz prethodne ekonomske krize govori u prilog tome, da zapravo one zemlje sa nerazvijenim ili slabo razvijenim tržištem kapitala imaju problem da savladaju krizu, da se nose sa problemima i izazovima i da izbegnu recesiju. Dakle, neka vrsta medicinske higijene, medicinske ekonomije je potrebna a jedan od veoma značajnih lekova u tom smislu jeste fokus na razvoju tržišta kapitala koji može da jača imunitet ekonomskog organizma zemlje - rekao je Krneta za naš portal i dodao da su uslovi za tako nešto povoljni.

- Ovo je jedan od poslednjih pravih trenutaka da se konkretnom akcijom, konkretnom aktivnosti doprinese da srpska ekonomija bude manje ranjiva - zaključio je Krneta.