(Ekonometar)Za brži razvoj malog biznisa - umrežavanje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika preko klastera

Formiranje klastera je od izuzetnog značaja za povećanje konkurentnosti domaćih preduzeća. Zbog toga grad Beograd i Sekretarijat za privredu izdvajaju sve više sredstava za finansiranje projekata za razvoj MSP i podsticanje osnivanja klastera i biznis inkubatora na teritoriji grada. U okviru tih projekata data je mogućnost neprofitnim organizacijama da, na kreativan način u direktnoj saradnji sa privrednicima, daju predloge za osnivanje klastera. Prednost u osnivanju klastera imaju preduzetnici koji sami predlože projekat za udruživanje i povezivanje.

Klasteri su grupe međusobno povezanih preduzeća, dobavljača, srodnih institucija i organizacija koje se nalaze na određenom geografskom području i funkcionišu kao mrežni sistem. Prednosti ovakvog načina udruživanja su smanjenje troškova poslovanja, povećanje produktivnosti, lakši pristup tržištima, veće mogućnosti za saradnju preduzetnika, doprinos razvoju lokalne samo-uprave i smanjenje nezaposlenosti.

Početna faza razvoja

U Srbiji postoji oko 20 klastera, ali oni imaju nedovoljno obučen menadžment i trebalo bi da budu bolje organizovani. Da nije bilo pomoći države, pitanje je da li bi mnogi od njih opstali. Klasteri su kod nas još u osetljivoj fazi razvoja i cilj je da se prevedu u fazu održivosti, kako bi doprineli konkurentnosti domaće privrede.

Stanija Višekruna, zamenica gradskog sekretara za privredu, kaže u razgovoru za "Ekonometar", da grad i država stvaraju povoljan ambijent da preduzeća mogu da se udruže u klastere. Namera nije da se grad direktno meša i formira klaster, već da preduzetnici sami predlože projekat za osnivanje klastera. Grad stvara uslove da se firme udruže u klastere i podstiče njihov razvoj, investirajući u centre znanja.

Ulaganja u klastere

Najviše interesovanja preduzetnika za organizovanje klastera na području Beograda ima u oblasti poljoprivrede i uslužnih delatnosti. Grad je u 2009. godini za projekte iz oblasti poljoprivrede obezbedio 6,3 miliona dinara. U okviru projekata za unapređenje i podsticanje poljoprivredne proizvodnje Sekretarijat za privredu je finansirao projekte neprofitnih organizacija – Agroklaster Obrenovac, Klaster proizvođača jestivih gljiva i Klaster proizvođača i trgovaca ukrasnih biljaka. Klasteri intenzivno sarađuju sa lokalnom samoupravom, a pojedini su od opštine dobili i besplatan poslovni prostor za rad.

(Stanija Višekruna)

– Grad Beograd doprinosi razvoju preduzetništva, zapošljavanju i samozapošljavanju finansiranjem projekata, investicionim ulaganjima, kreditiranjem. U okviru niza projekata kojima Sekretarijat za privredu doprinosi unapređenju poslovanja MSP, finansira i one koji podstiču osnivanje klastera i biznis inkubatora. Tako je obezbeđeno oko 875.000 dinara za finansiranje projekta Regionalnog centra za razvoj MSPP Beograd –Agroklaster Obrenovac. Klaster čine međusobno povezana poljoprivredna gazdinstva, privredna društva, preduzetnici, zadruga i lokalna samouprava. Oni zajedno deluju u oblasti agrobiznisa i proizvodnji hrane - kaže Stanija Višekruna.

Prednosti povezivanja

Finansiran je i projekat Inicijative za demokratsku tranziciju, Klaster proizvođača jestivih biljaka, u iznosu od 843.000 dinara. Sekretarijat je prošle godine obezbedio sredstva i za projekat Privredne komore Beograda – Klaster proizvođača i trgovaca ukrasnih biljaka, u iznosu od 5,5 miliona dinara. Ovaj klaster treba da doprinese boljoj snabdevenosti i konkurentnosti na tržištu, razvoju privrednika i omogući veći broj zaposlenih u ovoj delatnosti, kao i otvaranje novih MSP. Preduzećima koja su izvozno orijentisana biće omogućena standardizacija proizvoda i usklađivanje sa normama u drugim zemljama. U okviru ovog projekta zaposleno je 12 ljudi.

Klastere povezuju zajednički interesi i potrebe u oblasti nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa. Naša sagovornica kaže da MSP koja postanu deo klastera imaju lakši pristup specijalizovanim dobavljačima, niže troškove razvoja novih proizvoda, mogućnost razmene tehničko-tehnoloških znanja i informacija, šansu da zajednički nastupe na novim tržištima, ali i da smanje troškove povezivanja sa institucijama koje im pružaju stručnu podršku i apliciraju za sredstva stranih fondova.

Svetska iskustva

MSP u okviru klastera više nisu izolovana jer dobijaju mogućnost da rade kao sistem. Članovi klastera izgrađuju odnose između kupaca i dobavljača, pomažu jedni drugima u dostizanju tržišnih standarda, dizajnu, proizvodnji i isporuci. Sve ovo znatno unapređuje konkurentnost, inovativnost i produktivnost članica klastera.

– Klastere obično čine međusobno povezana preduzeća i institucije, specijalizovani dobavljači, preduzeća u pratećim industrijama, univerziteti, agencije, instituti... Oni predstavljaju konkurenciju jedni drugima i istovremeno sarađuju. Svetska iskustva pokazuju da ovakav način povezivanja unapređuje konkurentnost regija i država. U klasteru se razvija jedinstveno znanje koje preduzetnici sami teško mogu da dostignu. Znanje preduzetnicima obezbeđuje dugoročne prednosti - objašnjava Stanija Višekruna.

Nedovoljna razvijenost

Postoje, međutim, i neki nedostaci. To su, pre svega, nedovoljna razvijenost i povezanost samih članica klastera, slaba saradnja sa istraživačko-obrazovnim institucijama, međusobno nepoverenje među članicama i nedovoljno obučen menadžment. Članovi klastera nemaju dovoljno poverenja da se bave projektima koji zahtevaju veća zajednička ulaganja – nastup na tržištu, zajednička nabavka, prodaja i razvoj zajedničkih proizvoda. Zbog toga se članice klastera radije odlučuju za projekte koji zahtevaju manja ulaganja i donose brze rezultate: edukacija, uvođenje standarda, nastupi na izložbama i sajmovima. Ekonomska kriza je imala uticaj na rad preduzeća udruženih u klastere.

– Kriza je primorala privrednike da se bave sobom i rešavaju probleme u svakodnevnom poslovanju, kako bi preživeli. Zbog toga nemaju dovoljno vremena i sredstava za zajedničke projekte u okviru klastera. Sa druge strane, sve više se razvija svest o zajedničkom povezivanju preduzeća, koje preduzetnicima može da pomogne da jednostavnije reše problem poslovanja i prebrode krizu - kaže Stanija Višekruna.

Stručna podrška

Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetništva Beograd podstiče osnivanje novih i razvoj postojećih klastera, informiše MSP o prednostima umrežavanja, inicira osnivanje novih, prepoznaje potrebe preduzetnika i analizira ankete o interesovanju za ovakvim povezivanjem i očekivanjima preduzetnika. Regionalni centar je suosnivač tri klastera: Agroklastera Rakovica, Ekoklastera u Lazarevcu i Agroklastera u Obrenovcu. Centar preduzetnicima pruža i stručnu podršku – poslovne savete i informacije, sprovodi edukaciju, konsalting, poslovno ih povezuje i promoviše.

(Gordana Lazić-Rašović)

– Kreiramo nove, ali i razvijamo aktivnosti postojećih klastera. U narednoj godini očekujemo podršku norveškog okruga Buskerud u razvoju i uspostavljanju novih klastera na teritoriji Obrenovca - kaže Gordana Lazić-Rašović, direktorka Regionalnog centra za razvoj MSP i preduzetništva Beograd. Klasteri treba da doprinesu povećanju konkurentnosti i profita svojih članova, kroz koordinaciju, saradnju i prihvatanje savremenih načina poslovanja.

Agroklaster Obrenovac

Sagovornica "Ekonometra" kaže da su klasteri usmereni na razvoj inovativnosti kroz prihvatanje novih tehnologija, unapređenje sistema kvaliteta i povezivanje sa stručnim organizacijama. Ne treba zaboraviti da klasteri jačaju MSP kroz zajedničku saradnju i sticanje novih iskustava.

Na teritoriji opštine Obrenovac, koji je na drugom mestu po veličini poljoprivrednog zemljišta u Beogradu, nedavno je osnovan Agroklaster Obrenovac. Klaster ima 13 članova. Zajedno sa članovima pčelarske zadruge Saće i Društvom pčelara Obrenovac kojih ima više od 80, u Agroklaster je uključeno oko 100 privrednih subjekata. Na ovaj način su povezana poljoprivredna gazdinstva za gajenje povrća, pečuraka, salata, začinskog bilja, preduzetnici, opština i dve obrenovačke škole Tehnička i Poljoprivredno-hemijska škola.

– Opština Obrenovac ustupila je klasteru besplatan poslovni prostor za rad. Očekujemo da se u narednom periodu broj članova u ovom klasteru značajno poveća. Prema rezultatima ankete, još oko 140 članova zainteresovano je za članstvo u ovom klasteru. Strateškim akcionim planom opštine Obrenovac do 2012. godine osnivanje klastera biće jedan od prioriteta lokalnog razvoja i novac iz opštinskog budžeta izdvajaće se u te svrhe. Regionalni centar Beograd preko Preduzetničkog centra Obrenovac realizuje sve akcije oko formiranja klastera, kaže Gordana Lazić-Rašović.

Cveće i začinsko bilje

Opština Obrenovac će podržati i osnivanje klastera proizvođača cveća, rasada i začinskog bilja. Klaster treba da okupi proizvođače koji se bave plasteničkom proizvodnjom cveća, rasada i začinskog bilja. Oni se uglavnom nalaze Krtinskoj, ali ih ima i u drugim delovima opštine Obrenovac. Namera je da se MSP povežu, ali i da se u klasteru okupe veletrgovci, poljoprivredne apoteke, proizvođači ambalaža, plastenika i organizacije koje će pružati stručnu i drugu podršku. Klaster će se zvati "Obrenovački cvet". Svrha je da preduzetnici zajednički plasiraju i promovišu proizvode, smanje troškove nabavke i poslovanja i povećaju produktivnost.

Osnivanje klastera u Srbiji je još u povoju. Neophodna je veća spremnost preduzetnika na udruživanje, razmenu znanja, jačanje međusobnog poverenja, rad na zajedničkom plasmanu proizvoda i bolja saradnja sa naučnoobrazovnim institucijama. Ipak, važno je da se sve više razvija svest o značaju udruživanja u klastere, kao što je u visokorazvijenim zemljama to odavno postala praksa.

Slovenačko iskustvo

Zemlje u okruženju imaju pozitivna iskustva u radu sa klasterima i imaju više klastera od Srbije. U formiranju klastera korišćena su uglavnom slovenačka iskustva. Slovenci su ranije krenuli sa razvijanjem klastera. Država je pet godina pomagala njihov razvoj i oni sada predstavljaju okosnicu slovenačke privrede. Klasteri su se razvili i sada samostalno funkcionišu. U Sloveniji je u maju prošle godine bilo 12 klastera i 10 poslovnih inkubatora.

Ako je za utehu, Srbija nije jedina koja ima nedovoljno razvijene klastere. Sa sličnim problemom suočava se i Hrvatska, ali se tamo ulažu daleko veća finansijska sredstva za razvoj klastera. U toj zemlji od 2005. godine osnovano je 46 klastera i do prošle godine izdvojeno je 2,5 mil EUR za njihov razvoj.

Finansiranje

Sekretarijat za privredu obezbeđuje sredstva za finansiranje projekta za podsticanje zapošljavanja na teritoriji Beograda. U 2007. godini finansirano je 11 projekata u iznosu od 50 miliona dinara. U 2009. godini izdvojeno je oko 40 miliona dinara za finansiranje 14 projekata. Od marta ove godine Sekretarijat učestvuje u finansiranju uvođenja i sertifikacije HACCP standarda za 23 MSP i preduzetnika u oblasti proizvodnje i distribucije hrane, u iznosu od 10 miliona dinara.

U toku je postupak dodele subvencija za zapošljavanje u iznosu od sedam miliona dinara. Sekretarijat neprestano izdvaja sredstva za finansiranje izložbi iz oblasti preduzetništva. Od 2006. do 2008. godine finansirane su tri izložbe iz oblasti pronalazaštva i 14 iz oblasti preduzetništva. U ovoj godini finansirali su 10 izložbi iz oblasti preduzetništva i jednu iz oblasti pronalazaštva u iznosu od tri miliona dinara. Grad učestvuje i u kreditiranju MSP i preduzetništva, kreditira individualnu poljoprivrednu proizvodnju, kao i projekte iz oblasti turizma i trgovine.

Rasadnik "Bugarski"

Jedan od članova Agroklastera je i rasadnik "Bugarski" iz Obrenovca (Krtinska), čiji su vlasnici Milovan i Petar Bugarski. Oni imaju znanje i višedecenijsko iskustvo u uzgoju salata i začinskog bilja, poznaju tržište i prate savremene trendove poslovanja. Proizvode svež peršun, majoran, nanu, rukolu, kres, estragon, potočarke, mirođiju, timijan, žalfiju, bosiljak, ruzmarin… Rasadnik "Bugarski" gaji začine i salate po želji kupaca, uz neophodnu adaptaciju ili aklimatizaciju. Predstavljaju primer dobrog poslovanja u malom biznisu.

– Proizvodnja se odvija u posebnim uslovima. Stvaramo mikroklimatske uslove za svaku vrstu posebno. Sve useve štitimo od raznih štetočina i oboljenja. Stalna saradnja sa Poljoprivrednim fakultetom i renomiranim agronomima i zaštitarima je neminovna za uspešnu proizvodnju. Sve začine i salate pakujemo u kvalitetnu ambalažu za transport kako bi do kupca stigli u očuvanom i svežem stanju, kaže Milovan Bugarski.

On naglašava da najveći problem predstavlja naplata potraživanja koja otežava celokupno poslovanje. To im usporava razvoj i plasman na tržištu i smanjuje mogućnost širenja poslovanja i povećanja broja zaposlenih. Kada bi rešili taj problem, rasadnik bi vrlo brzo prerastao u ozbiljnu proizvodnu firmu koja izvozi proizvode. Proizvodi iz rasadnika "Bugarski" koriste elitni beogradski hoteli (Hyatt i Holiday Inn), ali i Grand Casino i brojni restorani, a prodaju se u megamarketu SuperVero.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )