Za nedelju dana četiri transplantacije bubrega – prvi put posle 20 godina na Insitutu za urologiju i nefrologiju

Četrdesetsedmogodišnja Jovanka Ležaić iz Dobanovaca osam godina je svakog drugog dana odlazila na dijalizu. Život joj je od toga zavisio. A onda je 19. oktobra, u osam sati uveče, tokom telefonskog razgovora shvatila da će se njen život konačno promeniti nabolje. Sutradan je dobila novi bubreg.

Prvi put posle dvadeset godina dogodilo se da se na Institutu za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Srbije urade četiri kadaverične transplantacije bubrega u istoj nedelji. Jovanka je jedna od četvoro srećnika koji su dobili organ. Svi donori su bili pacijenti koji su doživeli moždanu smrt.

Sve je počelo kada su prošlog ponedeljka, 19. oktobra, lekari Instituta za urologiju i nefrologiju dobili poziv iz Urgentnog centra da imaju davaoca organa. Radilo se o 73-godišnjem čoveku koji je posle saobraćajne nesreće doživeo moždanu smrt. Nekoliko dana kasnije, 23. oktobra, usledio je još jedan poziv iz Urgentnog centra. Ovoga puta radilo se o ženi s pedeset godina koja je doživela moždani udar. I ovoga puta lekari su imali dozvolu od porodice da uzmu bubrege.

- Mogućih primalaca sa liste čekanja samo za jedan bubreg bilo je 279. Nefrolog prvo pravi kompletan skrining i odabere grupu od 20 najpodudarnijih pacijenata. Naša je obaveza da saznamo da li su oni kompletno ispitani, da li imaju neku infekciju. Pacijent pre transplantacije, pored imunološke podudarnosti za primanje bubrega, mora da ima i funkcionalne testove svih drugih organa da bi bilo moguće uspešno uraditi transplantaciju - objašnjava dr Drago Milutinović, načelnik Centra za transplantaciju u Institutu za urologiju i nefrologiju.

Od tih 20 najboljih iz cele Srbije, na kliniku je pozvano njih 15. Kada je saznala da je potencijalni kandidat za transplantaciju, Jovanka Ležaić nije stigla ni da se uplaši. Kaže, sve je bilo kao na filmu.

- Brzo sam iz Dobanovaca došla do Instituta. Iste noći lekari su svim pozvanim ljudima počeli da rade analize kako bi saznali kome organ odgovara. Rekli su da će nas tek narednog dana oko šest sati ujutru obavestiti ko je dobio bubreg. Trebalo je izdržati do tada. Celu noć nisam spavala od uzbuđenja - priča Jovanka.

Kaže da ju je obuzelo čudno osećanje, a kada je saznala da će njoj biti urađeno presađivanje, nije mogla da poveruje.

- Sve se brzo odvijalo. A sada ne mogu da vam opišem kako se osećam. Preporođeno - objašnjava Jovanka.

Jovanka je primila jedan bubreg 50-godišnje žene koja je doživela moždani udar, dok je drugi bubreg presađen Mileti Čabarkapi (59), kome je to bilo četvrto pozivanje za moguću transplantaciju. Ovoga puta bio je trećerangirani, ali to nije značilo da će automatski da ga dobije.

- Posle prvih analiza ostalo nas je 12 potencijalnih primalaca, a samo je dvoje moglo da dobije organ. Meni su saopštili da ne odgovaram i vratio sam se kući. Ali dva sata kasnije pozvali su me da se vratim jer je žena koja je trebalo da dobije bubreg imala problem sa krvnim sudovima - priča Mileta.

Prvo presađivanje bubrega imao je već sa 25 godina. Međutim, pre pet godina taj bubreg je prestao da radi pa je ponovo morao na dijalizu.

- Uvek sam imao nadu da ću ponovo dobiti bubreg. Sada sam presretan. Dan kada sam operisan slaviću kao treći rođendan - ne krije Mileta zadovoljstvo.

Lekari objašnjavaju da kod transplantacije organa postoji problem što svi pacijenti nisu podobni, a oni koji jesu često nemaju sve potrebne analize.

- Kada dobijemo organ, mi iz krvi nađemo imunološku šifru primaoca i davaoca. Na osnovu toga se pravi lista čekanja. Na mesto na listi utiče dužina čekanja na organ, vreme provedeno na dijalizi, godine starosti, a deca uvek imaju prioritet. Sve to daje više bodova pri rangiranju. Međutim, lista čekanja bi morala da se ažurira i aktuelnim kliničkim stanjem pacijenta, što kod nas nije slučaj - objašnjava dr Radmila Blagojević-Lazić, načelnik posttransplantacione nefrologije.

Tako je, na primer, najbolji kandidat za prvu transplantaciju imao četiri podudarnosti, ali u prethodnom periodu nije radio potrebne analize, tako da je otpao. Drugi pacijent, koji je takođe bio podudaran, imao je nekoliko pokvarenih zuba, koje nije popravio. Zbog toga nije dobio organ.

- Svaka infekcija ugrožava uspešnost transplantacije. Bolesnici nakon intervencije dobijaju lekove da ne bi došlo do odbacivanja organa. Tim medikamentima značajno se smanjuje odbrambena sposobnost organizma - ističe dr Blagojević-Lazić.

Dojučerašnju sudbinu Jovanke i Milete svakoga dana proživljava oko 1.000 pacijenata u Srbiji, koliko ih je trenutno na listi čekanja za transplantaciju bubrega. Na hemodijalizi trenutno ima oko 4.000 ljudi kojima je takođe potreban bubreg. U Srbiji nema dovoljno davalaca organa, zbog čega se na transplantaciju bubrega, ali i ostalih organa, ponekad čeka i po nekoliko godina. Najduže čekanje na bubreg bilo je 13,5 godina, a najkraće dva meseca.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 29.10.2009.)