Najmlađi i najstariji radnici najčešće žrtve mobinga - rezultati tribine "Sprečavanje zlostavljanja na radnom mestu"

Gotovo 8% radne snage u Evropi ili 12 miliona zaposlenih godišnje izloženo je nekoj vrsti zlostavljanja na poslu. Srbija, nažalost, ne zaostaje za drugim evropskim zemljama, ali bi Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja, koji je usvojen na Vladi i sada čeka da prođe skupštinsku proceduru, mogao da popravi situaciju u našoj zemlji i pomogne radnicima da se izbore sa mobingom.

- Zlostavljanje na radnom mestu dolazi do izražaja u procesu tranzicije i prema podacima iz istraživanja, svaki osmi radnik u Velikoj Britaniji i svaki četvrti u SAD izloženi su zlostavljanju. Nemci procenjuju da poslodavca jedno zlostavljanje na radnom mestu, zbog svega onoga što ono sa sobom nosi, košta između 25.000 i 75.000 USD - rekla je juče pomoćnica ministra za socijalnu politiku i rad Radmila Bukumirić-Katić.

Ona je na tribini "Sprečavanje zlostavljanja na radnom mestu", koju su organizovali Centar za demokratiju i Fondacija Friedrich Ebert, rekla da je država prepoznala značaj rešavanja ovog problema i da ćemo uskoro dobiti zakon koji ima svega osam zemalja u Evropi. Govoreći o vrstama zlostavljanja, Bukumirić-Katić ističe da postoji gotovo 45 vrsta različitog uznemiravanja.

- Poslodavci najčešće opterećuju zaposlene obimom posla koji oni ne mogu da podnesu i na taj način ih teraju da sami daju otkaz. Jedan od načina je i taj da se sklanjaju stručni, a zapošljavaju manje stručni, ali poslušni radnici, a u našoj zemlji je vrlo zastupljeno i zlostavljanje na političkoj osnovi - napominje pomoćnica ministra, dodajući da nas najveći posao čeka kada zakon počne da se sprovodi. U Srbiji su, prema njenim rečima, u grupi najčešće zlostavljanih na radnom mestu mladi između 20 i 30 godina života, kao i oni stariji od 40, dok je najmanji broj žrtava mobinga u populaciji od 30 do 40 godina.

Koordinator Centra za unapređenje pravnih studija Saša Gajin kritikovao je Predlog zakona zbog toga što bi, ukoliko se on usvoji u ovakvom obliku, ostavio širok prostor onima koji treba da ga primenjuju.

- Predlog zakona daje previše apstraktnu definiciju pojma mobinga, ne razlikujući psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje. Mobing takođe ne treba mešati sa diskriminacijom, jer je on pre svega neprijateljski čin napravljen iz ličnog animoziteta - rekao je Gajin.

On napominje da je postojala mogućnost da se ovaj zakon inkorporira u Zakon o radu jer bi se na taj način izjednačila prava radnika, ali i da je verovatno bolje rešenje postojanje posebnog zakona.

- To bi bilo pravno operativnije jer je mnogo lakše napraviti i usvojiti takav zakon - ističe Gajin, kritikujući i mehanizme pravne zaštite radnika koje je predvideo Predlog zakona.

Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Nebojša Atanacković istakao je da se Unija svakako zalaže za zaštitu zaposlenih, ali da se plaši da bi donošenje ovakvog zakona moglo da ide na štetu poslodavaca jer "lako može doći do zloupotreba od strane onih koje štitimo".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 29.10.09.)