Da li je opravdano graditi kogeneraciju na gas na Novom Beogradu?

U Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije potpisan je prošlog meseca ugovor za izradu

studije izvodljivosti, kojom treba da se pokaže da li je opravdano graditi veliku kogeneraciju na gas za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na Novom Beogradu. Kako je saopšteno, ministar Radomir M. Naumov potpisao je ugovor s predstavnikom Parsons Energy i Chemical Grupe u Beogradu Đuricom Tankosićem.

Potpisivanjem ovog ugovora označen je početak rada na studiji čija se izrada finansira iz donacije

američke vlade, odnosno Agencije za trgovinu i razvoj SAD. Još pre dve godine, naime, naše Ministarstvo potpisalo je sa američkom Agencijom sporazum o prihvatanju donacije u iznosu 757.245 dolara za izradu ove studije izvodljivosti, a u međuvremenu je na tenderu izabran Parsons, kao nabolji ponuđač, i s njim je poduže pripreman ovaj ugovor, na koji je mišljenje dala i američka Agencija.

Prema projektnom zadatku, koji je Ministarstvo još tenderom postavilo, Parsons treba da proceni

da li je isplativo i po više osnova opravdano da se na Novom Beogradu gradi novo postrojenje na gas, na mestu gde su sada tri gasne turbine, koje su pre gotovo 40 godina gra|ene prevashodno

za “pokrivanje” vršnog opterećenja elektroenergetskog sistema, ali su radni vek uglavnom ispunile

proizvodeći toplotnu energiju, i to sagorevanjem mazuta.

Sama ideja o gradnji velike kogeneracije na gas na Novom Beogradu naišla je u stručnoj javnosti

(i ne samo tu) na podeljena mišljenja. Uglavnom je sporenje po liniji da li se oslanjati na gas kao uvozni energent, kome cena i sada raste, a kako će u budućnosti biti, ne može ni da se pretpostavlja, ili je ipak bolje uzdati se u domaći ugalj, i za proizvodnju električne energije i

daljinsko centralno grejanje Beograda, kome je kolubarski basen na dohvat ruke. Ozbiljnost ovih sučeljavanja je tim veća što bi ova beogradska TE-TO bila najveća kogeneracija u Srbiji, kojom bi se otvorio put dominaciji gasa kao energenta.

Ne treba sumnjati da će studija izvodljivosti razrešiti ove dileme, kao i to da li na ponuđenoj lokaciji, budući da je reč o urbanizovanom delu grada, može da se gradi kogeneracija snage najmanje 250, pa eventualno do 600 megavata. Takođe, pitanje je i da li postojeća gasna infrastruktura može da “opsluži” ovako veliko postrojenje. Stručnjaci kažu da je, u stvari, prvo pitanje da li je lokacija TE-TO na Novom Beogradu dovoljan prostor za veliku gasnu

elektranu, te, ako nije, moraće da se traži neko drugo rešenje. Ukoliko bi,pak, ova lokacija mogla da odgovori zahtevima, onda je pitanje kako obezbediti dovoljan pritisak gasa, budući da sadašnji najčešće ne zadovoljava ni potrebe postojećih kotlova, te zato mora da se koristi mazut kao gorivo.

Pored toga, ukoliko bi se predvidelo da gradnju ove nove elektrane-toplane prati gradnja nekog ve-

ćeg kompresorskog postrojenja, koje bi podiglo pritisak gasa, onda bi trošak izgradnje ovog

objekta za gas opterećivao cenu koštanja gradnje TETO, pa je pitanje ko bi se odlučio da bude finansijer takve jedne gradnje. U svakom slučaju, u stručnoj javnosti se računa na referentnost

Parsonsa, kao u međunarodnim okvirima renomiranog autora mnogih studija, koji će sagledati

sve uslove gradnje i dobro izmeriti sve varijante isplativosti. Naravno, ako rezultat bude pozitivan, tek sledi projektovanje i sve ostalo, što će umnogome zavisiti od mogućnosti da se finansira

gradnja nove, velike TE-TO.