Štednja u dinarima isplativija od devizne

Danas je Svetski dan štednje, a Srbija ga dočekuje sa više nego četvorostruko većim iznosom dinarske štednje nego krajem 2012. godine. Svetski dan štednje je prilika za podsećanje na to koliko je važno imati finansijsku sigurnost u vidu ušteđevine i koliko je važno štedeti.

Ustanovljen je 31. oktobra 1924. godine na 1. Međunarodnom kongresu štedionica u Milanu, u Italiji, a 29 zemalja koje su bile učesnice kongresa želele su time da istaknu vrednost štednje, kako za pojedinca tako i za sveukupni ekonomski napredak.

U susret Nedelji štednje, banke u Srbiji nude set štednih proizvoda klijentima, čime nastoje da podignu svest građana o značaju štednje, ali i kulturu izbora finansijske institucije kojoj će poveriti svoj novac.

Poslednjih godina u Srbiji beleži se trend rasta štednje, a bankari poručuju da visina kamatne stope na štednju, iako jedan od bitnih elemenata u celoj ponudi, svakako nije i najbitniji element prilikom donošenja odluke gde će građanin položiti svoja sredstva.

Dinarska štednja građana je, prema poslednjim podacima, u oktobru iznosila gotovo 75 milijardi dinara i više je nego četiri puta veća u odnosu na kraj 2012. od kada beleži intenzivan rast.

Samo tokom prošle godine, dinarska štednja je povećana za oko 22%, ili za 10,9 milijardi dinara, a u ovoj godini neto priliv od preko 13 milijardi dinara je već sada nadmašio celokupan prošlogodišnji rast.

Iz centralne banke ističu da je posebno impresivan podatak da je u proteklih godinu dana, odnosno od oktobra 2018. godine, štednja u domaćoj valuti povećana za više od 30%.

Devizna štednja stanovništva takođe ostvaruje permanentan rast i prema poslednjim raspoloživim podacima dostigla je 10,6 mlrd EUR.

Štednja u deviznom znaku je u čitavoj prethodnoj godini povećana za 0,6 mlrd EUR, a u ovoj godini njeno povećanje za sada iznosi 0,7 mlrd EUR.

U Narodnoj banci predočavaju da je rast štednje stanovništva ostvaren čak i u uslovima smanjenja kamatnih stopa, što, kako kažu, ukazuje na sve veće poverenje građana u domaći finansijski sistem.

Takođe podsećaju i na važnost štednje kao izvora finansiranja privrednog rasta.

Kontinuiranom rastu štednje tokom poslednjih sedam godina, ocenjuju u NBS, doprinosi sve bolji makroekonomski ambijent i postignuta stabilnost cena i deviznog kursa.

Inflacija je sa nekadašnjih dvocifrenih nivoa spuštena na niske i stabilne nivoe još tokom 2013. godine, od kada se održava u proseku oko 2%.

Dinar je danas na sličnom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. godine, pri čemu je ojačao u odnosu na evro za oko 1,0%, a NBS uvećanjem deviznih rezervi, na najviše nivoe od kada se mere, dodatno, ističu, jača stabilnost i otpornost domaćeg finansijskog sistema.

NBS je i ove godine, povodom Svetskog dana štednje, izradila redovnu analizu isplativosti dinarske štednje koja još jednom potvrđuje da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama - i u kratkom i u dugom roku.

Analiza pokazuje da bi štediša koji je u poslednjih godinu dana štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara dobio oko 2.700 dinara (ili oko 23 EUR) više u odnosu na štedišu koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio oko 845 EUR, odnosno protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.

Veća isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju važi ne samo za godišnje oročavanje, već i za štednju oročenu na kraće i na duže rokove.

Tokom prethodnih sedam godina, u slučaju oročavanja depozita na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u oko 85% posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja depozita na dve godine, dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Veća isplativost dinarske štednje u odnosu na deviznu je rezultat povoljnog makroekonomskog ambijenta i stabilnih monetarnih uslova (niska i stabilna inflacija i relativna stabilnosti kursa dinara prema evru), činjenice da se dinarska štednja ne oporezuje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15%, kao i relativno viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima.

Više od polovine građana Srbije (52%) praktikuje neki vid štednje, a u proseku mesečno sačuva 4.771 dinar, što je približno prošlogodišnjoj mesečnoj ušteđevini.

Dve trećine građana smatra da je važno štedeti, nešto više od trećine smatra štednju veoma važnom, a broj građana koji uspevaju da "sa strane" stave nešto veće iznose u stalnom je porastu u protekle tri godine.

Tako, ove godine, 25% njih mesečno je uspelo da sačuva od šest do 20.000 dinara, 4% više nego prošle godine, a 11% više nego 2016, pokazalo je nedavno istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom.

Približno je jedna trecina građana, odnosno njih oko 31%, zadovoljna sumom koju može da izdvoji za štednju.

Zadovoljstvo tim iznosom je u blagom porastu u proteklih pet godina, imajući u vidu da je 2015. udeo zadovoljnih ispitanika iznosio 18%.

Interesantno je da mladi do 20 godina starosti takođe čine značajan deo - ukupno 6,2% štediša.