Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije - Drugi operater do kraja godine
Izvor: Novosti
Nedelja, 25.10.2009.
20:08
Nedelja, 25.10.2009.
20:08
Komentari
(Jasna Matić)
Trka za drugog operatera fiksne telefonije može da počne. Naime, posle odluke Vlade da se dodeli licenca, Ministarstvo telekomunikacija u petak je učinilo još jedan važan korak u tom pravcu i donelo Pravilnik o broju i periodu na koji se izdaje licenca, a bez čega ovaj proces nije mogao da počne. Sada je na potezu RATEL, koji treba da raspiše javni konkurs.
Jasna Matić, ministarka telekomunikacija, uverena je da će ceo posao biti okončan za dva meseca i da će do kraja godine biti poznato ko je vlasnik nove licence fiksne telefonije.
Šta tačno predviđa Pravilnik koji je donelo Ministarstvo?
- Tim Pravilnikom utvrđuju se minimalni uslovi i najmanji iznos jednokratne naknade za izdavanje licence. Pošto je tržište telekomunikacija specifično, taj iznos se utvrđuje u postupku javnog nadmetanja. Najniži početni iznos biće na nivou najviše ponuđene cene, koju će dostaviti potencijalni investitori. Dakle, najviša ponuđena cena biće najmanja početna na aukciji koja sledi. Završni korak je aukcija koju sprovodi RATEL, a u okviru aukcijskog nadmetanja određuju se konačna cena i pobednik.
Postoji li mogućnost da se licenca ne dodeli?
- Postoji. Ukoliko u postupku javnog nadmetanja dostignuta cena bude neubičajeno niska, licenca neće biti dodeljena. Merenje će biti na osnovu komparativne analize dodeljenih licenci na tržištima koja je smisleno uporediti sa našim. To su prvenstveno zemlje regiona, ali i države Evropske unije koje imaju iskustvo u dodeljivanju ove vrste licenci.
Kojom bi sumom vlada bila zadovoljna?
- Potrebno je najpre videti ponude, pa se onda konačno odrediti prema njima.
Hoće li drugi operater koristiti infrastrukturu "Telekoma" ili će praviti svoju? Hoće li građani moći sami da se opredeljuju čije usluge će da koriste?
- Novi operater moći će da koristi već izgrađenu infrastrukturu nekog drugog operatera, na osnovu ugovora koji se sklapa u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama, ili sopstvenu infrastrukturu. Korisnici će, naravno, imati mogućnost da izaberu operatera čije će usluge koristiti.
Da li će uvođenje novog operatera oboriti cenu "Telekoma" koji treba da se privatizuje?
- Ne očekuje se značajan pad vrednosti "Telekoma". Slično se pokazalo i u slučaju svih drugih država EU koje su odavno uvele konkurenciju u oblast fiksne telefonije. Osim toga, pokazalo se da je ”Telekom” u potpunosti sposoban da se nosi i sa mnogo oštrijom konkurencijom, što je situacija koju imamo već nekoliko godina u mobilnoj telefoniji.
Kakav je sada stav države prema privatizaciji "Telekoma"?
- Ova godina, zbog svetske finansijske krize, svakako nije bila povoljna za prodaju profitabilnih i uspešnih preduzeća, pa čak ni za pravljenje konkretnih planova za prodaju "Telekoma".
Počele su pripreme za digitalizaciju TV programa. Koliko će to koštati državu, a koliko građane?
- Taj proces se sprovodi na svetskom nivou i sve države sveta imaju obavezu da pređu na digitalno emitovanje programa do 2015. godine. Ipak, države EU i našeg regiona odabrale su da proces prelaska okončaju do 2012. Vrednost ove investicije procenjuje se na oko 75 mil EUR, što će biti obezbeđeno iz povoljnih kredita i donacija EU. Takođe, građani koji TV program primaju preko antenskog sistema (dakle, nemaju IPTV, satelitsku ili kablovsku televiziju), moraće da nabave i ugrade aparat koji će omogućiti da se digitalni signal pretvori u analogni i u takvom obliku prikaže na postojećim televizorima. Takav uređaj moći će da se nabavi za dve godine po ceni od nekoliko desetina evra. Država će iz budžeta sufinansirati nabavku ovih uređaja u određenom procentu.
Kada će država uvesti red u rad kablovskih distributera koje kao da niko ne kontroliše?
- Poslovanje operatera u oblasti kablovske distribucije u potpunosti je u nadležnosti i pod kontrolom Republičke agencije za telekomunikacije. SBB je proglašen za operatera sa značajnim tržišnim udelom i određena mu je obaveza kontrole cena od RATEL-a. Što se tiče mogućnosti za žalbu, korisnici imaju to pravo i svoje pritužbe na rad operatera mogu uputiti RATEL-u, koji ih rešava u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama.
Vlada je donela zakon o smanjenju administracije u državnoj upravi. Da li u vašem resoru ima viška zaposlenih?
- Ministarstvo telekomunikacija ne spada u ministarstva sa ogromnim brojem zaposlenih, ali će i pored toga u potpunosti realizovati plan Vlade o racionalizaciji i kvote koje nam budu određene.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 24.10.2009.)
Trka za drugog operatera fiksne telefonije može da počne. Naime, posle odluke Vlade da se dodeli licenca, Ministarstvo telekomunikacija u petak je učinilo još jedan važan korak u tom pravcu i donelo Pravilnik o broju i periodu na koji se izdaje licenca, a bez čega ovaj proces nije mogao da počne. Sada je na potezu RATEL, koji treba da raspiše javni konkurs.
Jasna Matić, ministarka telekomunikacija, uverena je da će ceo posao biti okončan za dva meseca i da će do kraja godine biti poznato ko je vlasnik nove licence fiksne telefonije.
Šta tačno predviđa Pravilnik koji je donelo Ministarstvo?
- Tim Pravilnikom utvrđuju se minimalni uslovi i najmanji iznos jednokratne naknade za izdavanje licence. Pošto je tržište telekomunikacija specifično, taj iznos se utvrđuje u postupku javnog nadmetanja. Najniži početni iznos biće na nivou najviše ponuđene cene, koju će dostaviti potencijalni investitori. Dakle, najviša ponuđena cena biće najmanja početna na aukciji koja sledi. Završni korak je aukcija koju sprovodi RATEL, a u okviru aukcijskog nadmetanja određuju se konačna cena i pobednik.
Postoji li mogućnost da se licenca ne dodeli?
- Postoji. Ukoliko u postupku javnog nadmetanja dostignuta cena bude neubičajeno niska, licenca neće biti dodeljena. Merenje će biti na osnovu komparativne analize dodeljenih licenci na tržištima koja je smisleno uporediti sa našim. To su prvenstveno zemlje regiona, ali i države Evropske unije koje imaju iskustvo u dodeljivanju ove vrste licenci.
Kojom bi sumom vlada bila zadovoljna?
- Potrebno je najpre videti ponude, pa se onda konačno odrediti prema njima.
Hoće li drugi operater koristiti infrastrukturu "Telekoma" ili će praviti svoju? Hoće li građani moći sami da se opredeljuju čije usluge će da koriste?
- Novi operater moći će da koristi već izgrađenu infrastrukturu nekog drugog operatera, na osnovu ugovora koji se sklapa u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama, ili sopstvenu infrastrukturu. Korisnici će, naravno, imati mogućnost da izaberu operatera čije će usluge koristiti.
Da li će uvođenje novog operatera oboriti cenu "Telekoma" koji treba da se privatizuje?
- Ne očekuje se značajan pad vrednosti "Telekoma". Slično se pokazalo i u slučaju svih drugih država EU koje su odavno uvele konkurenciju u oblast fiksne telefonije. Osim toga, pokazalo se da je ”Telekom” u potpunosti sposoban da se nosi i sa mnogo oštrijom konkurencijom, što je situacija koju imamo već nekoliko godina u mobilnoj telefoniji.
Kakav je sada stav države prema privatizaciji "Telekoma"?
- Ova godina, zbog svetske finansijske krize, svakako nije bila povoljna za prodaju profitabilnih i uspešnih preduzeća, pa čak ni za pravljenje konkretnih planova za prodaju "Telekoma".
Počele su pripreme za digitalizaciju TV programa. Koliko će to koštati državu, a koliko građane?
- Taj proces se sprovodi na svetskom nivou i sve države sveta imaju obavezu da pređu na digitalno emitovanje programa do 2015. godine. Ipak, države EU i našeg regiona odabrale su da proces prelaska okončaju do 2012. Vrednost ove investicije procenjuje se na oko 75 mil EUR, što će biti obezbeđeno iz povoljnih kredita i donacija EU. Takođe, građani koji TV program primaju preko antenskog sistema (dakle, nemaju IPTV, satelitsku ili kablovsku televiziju), moraće da nabave i ugrade aparat koji će omogućiti da se digitalni signal pretvori u analogni i u takvom obliku prikaže na postojećim televizorima. Takav uređaj moći će da se nabavi za dve godine po ceni od nekoliko desetina evra. Država će iz budžeta sufinansirati nabavku ovih uređaja u određenom procentu.
Kada će država uvesti red u rad kablovskih distributera koje kao da niko ne kontroliše?
- Poslovanje operatera u oblasti kablovske distribucije u potpunosti je u nadležnosti i pod kontrolom Republičke agencije za telekomunikacije. SBB je proglašen za operatera sa značajnim tržišnim udelom i određena mu je obaveza kontrole cena od RATEL-a. Što se tiče mogućnosti za žalbu, korisnici imaju to pravo i svoje pritužbe na rad operatera mogu uputiti RATEL-u, koji ih rešava u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama.
Vlada je donela zakon o smanjenju administracije u državnoj upravi. Da li u vašem resoru ima viška zaposlenih?
- Ministarstvo telekomunikacija ne spada u ministarstva sa ogromnim brojem zaposlenih, ali će i pored toga u potpunosti realizovati plan Vlade o racionalizaciji i kvote koje nam budu određene.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 24.10.2009.)
Firme:
Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije
RATEL Beograd
Vlada Republike Srbije
Telekom Srbija a.d. Beograd
Info sa lokala:
Beograd
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.