Puške brže od grnica - lakši uvoz lovačkog naoružanja

Prometom naoružanja i vojnom opremom u Srbiji bavi se više od stotinu preduzeća. Da bi neka od domaćih kompanija mogla da proda naoružanje u inostranstvu, neophodno je da bude upisana u registar za spoljnu trgovinu kontrolisane robe, kao i da poseduje dozvolu koju izdaje Ministarstvo ekonomije.

Zeleno svetlo za posao prethodno daju i ministarstva odbrane i spoljnih poslova, kao i MUP sa Bezbednosno-informativnom agencijom.

Najavljene izmene propisa oko trgovine oružjem i vojnom opremom trebalo bi da olakšaju proceduru za uvoz sportskog i lovačkog naoružanja, izvoz i uvoz uzoraka i sajamskih eksponata, kao i oružja i municije fizičkih lica za sopstvene potrebe.

- Iako je Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene savremen i u skladu sa svim međunarodnim normama, u praksi su primećeni nedostaci - kaže Ana Blagojević, pomoćnik ministra ekonomije.

- Izmene će privrednicima olakšati posao, a zadovoljiće sve zahteve stroge kontrole koje preporučuje međunarodna zajednica.

Predstavnici domaće namenske industrije predložili su i da se rok za dobijanje dozvole za izvoz naoružanja ograniči na 15 dana, kao i da se odobrenja za izvoz u države koje nisu pod sankcijama UN dobijaju automatski. Kako objašnjava Ana Blagojević, ovih rešenja neće biti u nacrtu novog zakona, jer nisu u skladu sa međunarodnim propisima.


Na spisku zemalja u koje je zabranjen izvoz oružja je 10 država - Kongo, Irak, Iran, Liban, Liberija, Obala Slonovače, Sijera Leone, Somalija, Sudan (Darfur) i Severna Koreja. Lista Evropske unije o zabrani izvoza oružja osim ovih zemalja uključuje i Kinu, Mijanmar, Uzbekistan i Zimbabve.

Ministarstvo privrede Republike Srbije

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije

Bezbednosno-informativna agencija- BIA Beograd

Beograd  

Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem

Ana Blagojević