U poseti prvim uzgajivačima šarenih mediteranskih puževa iz Surčina

Beograđanin Nenad Perišić, 32-godišnji otac dvoje mališana, uvideo je da mu je, uz posao u distributerskoj kući, potrebna dodatna zarada. Razmišljao je, raspitivao se, pročitao brdo knjiga i onda odlučio da postane domaćin farme od 30 ari u Surčinu, a da na njoj gaji šarene, mediteranske puževe. Sklopio je ugovor sa firmom "Maksplant", nabavio potrebnu opremu i krenuo u biznis. Gledajući kako se mali sluzavci množe, već razmišlja o proširenju farme, iako ga prva berba čeka tek sledeće jeseni.

- Oko njih ima dosta posla. Uvek neko mora da bude tu da ih nahrani, da ih uveče "istušira" - priča Perišić, ali, čini se, ne žali što je počeo posao s puževima, kao ni ostali kooperanti "Maksplanta" iz Srbije i Crne Gore, koji su se odlučili za uzgoj ove vrste puža. A i zašto bi žalili kad je, barem sudeći po rečima mr Radomira Mandića, direktora preduzeća, zarada zagarantovana. Prošle godine su potpisali ugovor sa Međunarodnim institutom za gajenje puževa iz italijanskog grada Keraska, kojim su se Italijani obavezali da će otkupiti sve puževe koje proizvedu. Ugovor važi za vrstu helidž aspersa, šarenog puža, objašnjava Mandić i dodaje da se ova vrsta gaji lakše od vinogradarskog puža, kod nas najrasprostranjenijeg i najugroženijeg.

- Šareni puž je otporniji na vetar, smrtnost je skoro zanemarljiva, a razmnožava se dvostruko bolje od ostalih vrsta. Brzo dostiže komercijalnu težinu od 10 grama, a za razliku od vinogradarskog puža, kome smeta čak i sopstvena sluz, lakše se priprema. Kuva se samo 30 minuta, koristi se i prodaje svež, a posle pet dana sušenja u specijalnim kavezima, ostaje živ još četiri meseca. I duže, ako se prelije vrućom vodom i zamrzne. Jedino ih je zimi potrebno pokriti specijalnim ćebencetom, folijom koja može da izdrži temperature i ispod 20 stepeni Celzijusa - objašnjava Mandić i ističe da se ova vrsta puževa u svetu najviše koristi u ishrani - čak 70 odsto prodatih svežih puževa su šareni. I uvek imaju visoku cenu - od četiri do pet evra po kilogramu. U proleće se prodaju i skuplje jer je potražnja veća, a ponuda manja.

Pored 35 kooperanata, sa manjim farmama u Vršcu, Vranju, Požarevcu, Kosjeriću, preduzeće "Maksplants" ima svoju farmu od tri hektara u selu Karlovčić kod Pećinaca. Najmanja površina koja se ugovara je 20 ari, mada, ističu stručnjaci, najisplativije su farme od pola do jednog hektara. Prosečan prinos u punoj berbi je kilogram puževa po metru kvadratnom, odnosno dve tone sa farme od 20 ari. Početni troškovi za ovakvu farmu su oko 6.500 evra, a treće godine počinje pun režim berbe.

Uz kupusnu i uljanu repicu, na kojima se uzgajaju, šareni puževi jedu i blitvu, suncokret, cikoriju, širokolisti maslačak, jabuke, tikvice...
Štetu im mogu naneti ptice, a slastan su zalogaj i za miševe, pacove, zmije, žabe i insekte. Zato su čegrtaljke, metalne ograde, deratizacija i dezinsekcija sastavni deo pripreme farme.

- Kod nas se puževi još malo nude po restoranima, jer nismo navikli da ih jedemo. Ali, zbog raznih bolesti, u svetu se traže novi izvori životinjskih namirnica. A jedino meso koje je medicinski zdravo jeste meso puževa. U njemu ima malo masti, dobro je za varenje, a pripisuju mu se i afrodizijačka svojstva... Potrošnja im se u poslednjih pet godina povećala više od 20 puta, iako su u zapadnoj Evropi, Americi i Japanu još hrana bogatih - zaključuje Mandić.