Kredit Rusije 1,4 mlrd USD - delegacija Srbije čeka poziv iz Moskve

Ruski kredit od milijardu dolara biće Srbiji na raspolaganju do kraja godine ako u narednih 15 dana budu dogovoreni cena i ostali uslovi kreditiranja koje možemo bez poteškoća da otplaćujemo, kao i projekti na koje će zajam biti utrošen. Ima indicija da bi kredit mogao dostići 1,4 mlrd USD, od čega 200 mil USD odlazi u budžet, a ostatak je za saobraćajnu infrastrukturu. Ali metro u srpskoj prestonici neće biti građen ovim parama jer nema tehničkih preduslova.

Kako saznaje "Blic", srpska strana je pred rusku najpre izašla sa idejom da gradi kompletan metro u Beogradu, tzv. beogradski čvor, i finansira budžetski deficit. Odustalo se jer nema dokumentacije za gradnju metroa, a republičkim i gradskim vlastima treba dve godine za dogovor i pripremu dokumentacije za gradnju.

Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, kaže za "Blic" da ćemo tražiti da ruskim kreditom finansiramo gradnju 60 kilometara puta Horgoš - Novi Sad (od 38. do 98. kilometra), što staje 80 mil USD.

- Obilaznica oko Beograda od Orlovače do Bubanj potoka košta 170 mil USD. Time bismo zatvorili finansijsku konstrukciju za ceo "Koridor 10". Kada je reč o železnici, 200 mil USD treba za "Prokop", izgradnju centralne železničke stanice, dve lokoteretne stanice u Makišu i Kijevu i sređivanje teretne stanice u Makišu, što može biti završeno za godinu i po - raščlanjuje ministar Mrkonjić.

Drugi prioritet je pruga Niš-Dimitrovgrad, jedina u Evropi koja nije elektrifikovana, kako kaže Mrkonjić, a radovi su već počeli. Zahtevaju investiranje 100 mil USD. Srbija je uradila trećinu posla na pruzi Valjevo-Loznica, a Rusi su, prema Mrkonjićevim rečima, zainteresovani da se uradi i ostatak jer je to veza Republike Srpske sa Srbijom i barskom prugom. Potrebno je 150 mil USD, radovi mogu biti završeni za godinu i po.

- Ove projekte je ruska strana prihvatila, naše je da imamo gotovu dokumentaciju. Nije bilo nikakvih uslovljavanja, što je potvrda kvaliteta naših projekata u oblasti saobraćajne infrastrukture - konstatuje Mrkonjić.

Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija i šef naše pregovaračke delegacije koja treba da otputuje u Moskvu, naglašava da ruska i srpska strana još nisu stavile karte na sto i zato nisu precizirane bitne stavke kredita.

- Mi smo oficijelno pričali o dolarima i tačno je da je reč o kreditu u toj valuti. Ali iz nekih izvora čujem da bi Rusi povećali iznos do milijardu evra, to je 1,4 mlrd USD. Uslovi kreditiranja bitni su i za budžetskih 200 mil USD i za infrastrukturnih 800 mil USD. Dobili smo jako uveravanje da će kredit biti najpovoljniji, ministar Mrkonjić kaže da su uslovi na nivou međunarodnih finansijskih institucija. To uveravanje u razgovorima sa Rusima ja nisam dobio. Ali ako bude kako kaže ministar Mrkonjić, biće ovo za Srbiju izuzetno prihvatljiv kredit - objašnjava Ćirović.

On naglašava da kod državnih kredita kao što je ovaj kreditor obično subvencioniše kamatne stope, ali jednim delom cena kredita zavisi od cene kapitala na tržištu. Od Rusije, kao strateškog partera, kaže sagovornik "Blica", očekujemo povoljnu kamatnu stopu, grejs period i rok otplate.

- Od ruske strane danas bi trebalo da dobijem agendu sa datumom za razgovor. Predložili smo jednu od naredne dve sedmice. Ostalo je da potvrde termin i definišu teme razgovora. Ruska strana je usmeno iznela načelnu zainteresovanost za infrastrukturu, prezentovana im je lista projekata, nisu se izjašnjavali o svakom ponaosob. Jedno su naše potrebe, drugo je šta oni žele da kreditiraju. Jasno je da naši projekti moraju biti urađeni do kraja, niko ne kreditira ideje - apostrofira Ćirović.

Kako on naglašava, na razgovorima u Moskvi videćemo na šta možemo da računamo, pa potom da se izjasnimo da li nam to odgovara. Ako kreditni uslovi ne budu odgovarajući, neće se ići na izradu saobraćajne infrastrukture po svaku cenu.

Pravi razgovori predstoje

- Nisam ni optimista ni pesimista, u ovom trenutku ni na šta nismo obavezani. Bilo je razgovora, ali tek sad u Moskvi dolazimo do prave teme: koji projekti, koliko svaki košta, koliko je učešće srpske strane ako ruska na tome bude insistirala, kolika je kamatna stopa, rok vraćanja, grejs period. Videćemo u kom procentu je Rusija spremna da učestvuje u kreditiranju naših projekata. Očekujem izuzetno visok procenat, a kao reper može poslužiti kredit sa Kinom, gde je dogovoreno učešće kineske strane od 85%. Za kineski kredit kamata još nije utvrđena, očekujemo da bude 3% na godišnjem nivou - navodi Ćirović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 23.10.2009.)