Srbija je peta u Evropi po broju stabala oraha - Čendler i lara za bolje prinose

Srbiija ima odlične klimatske uslove za proizvodnju oraha, oko dva miliona stabala, ali ne i prinos i kvalitet, koji zadovoljavaju domaće potrebe.

Razlog su uglavnom stari zasadi, sa sortama koje imaju manju rodnost, ali i sitnije jezgro. Poslednjih godina, podižu se novi zasadi, koji bi trebalo da poprave sortiment i omoguće izvoz tog koštunjavog voća.

Najstarija i najveća plantaža oraha, u selu Krćevac kod Topole, ima oko 10.000 stabala. Porodica Arnaut na 10 hektara uzgaja, uglavnom, domaće sorte. Prvi su u Srbiji kupili tresač za orahe, sakupljač i druge mašine koje im olakšavaju rad.

Zasad star oko 20 godina u punom je rodu. Prinos po stablu je do 25 klograma, od kojih ostane sedam kilograma jezgra. Do pre nekoliko godina cena je bila između 8 EUR i 9 EUR po kilogramu. Danas je, zbog uvoza, znatno niža.

- Sigurno nismo u minusu, ali to nije ono što je nekad bilo. Nekada je bila mnogo veća zarada. Nas proizvodnja oraha košta 2,5 EUR po kilogramu, prodajemo ga za 5 EUR, možda malo ispod. To nije loše, ali mi nismo zadovoljni sa tim - kaže Stefan Arnaut iz Aranđelovca.

Deo ovogodišnjeg roda prodaće marketima i kolačarima, a ostalo će u hladnjaču da sačeka bolju cenu.

Sa 1.900 .000 stabala oraha Srbija je peta u Evropi, ali prinos od 24.000 tona ne zadovoljava ni polovinu domaćih potreba. Zato stručnjaci savetuju podizanje plodonosnijih zasada, kao što su čendler i lara.

- Upravo će te sorte omogućiti da proizvodnja na našem području zadovolji naše potrebe, a samim tim, možemo da budemo izvozno orijentisani - kaže Violeta Petrović Luković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije.

Evropi godišnje nedostaje oko 100 tona oraha u jezgru. Mesta za Srbiju na tržištu ima, jer su dosadašnji veliki izvoznici: Turska, Mađarska, Bugarska i Rumanija smanjile izvoz.