(E Magazin) Poslovne vize - preko preporuke

Letnja ležerna i opuštena putovanja uglavnom su završena. Na dnevni red stiže razmišljanje biznismena i stručnjaka kako na put i kako što pre obezbediti neophodne papire, naravno i obavezne vize u neku od okolnih, evropskih ili zemalja na udaljenijim kontinentima.

Nova, proširena Evropa ima 450 miliona stanovnika. Slobodan promet ljudi za putovanja, stanovanje i rad u zemlji za koju se odluče jedna je od četiri osnovne slobode koje Evropska unija pruža svojim članicama. Za one zemlje koje su van ovih okvira veliko je pitanje da li će ovaj ključni princip važiti od momenta priključenja. Za sada se za Srbiju i Crnu Goru stvari nisu mnogo promenile kada su u pitanju poslovna putovanja, već su se u pojedinim slučajevima uslovi za pojedine destinacije čak i pogoršale, tvrdi za e magazin Olivera Kiro, sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije. Režim putovanja iz SCG u „šengen zonu” nije olakšan ni posle prihvatanja studije o izvodljivosti i inteziviranja pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Propozicije za dobijanje poslovnih viza su dosta stroge. U svakom slučaju, moraju da budu potpuno dokumentovane. Skorašnji događaji u vezi sa terorističkim aktivnostima, pooštrili su prihvat osoba, čak i onih koji idu u poslovne posete. To je često kamen spoticanja, a dešava se da poslovni ljudi koji vrše pripreme ili su u predradnjama zaključivanja nekih poslovnih aranžmana imaju mnogo problema. To se ne događa samo sa tradicionalnim evropskim zemljama, na primer Francuskom, koja je inače rigidna, već i sa onima koji se opredeljuju kao veoma prijateljska, kao što je na primer Grčka, navodi Olivera Kiro.

Uslovi za dobijanje poslovnih viza

Prilikom priprema za dobijanje viza neophodno je da ugovori koji postoje sa određenim inostranim firmama budu prezentovani, njihova pozivna pisma važe kao „abeceda”, zatim fakturisani poslovi, hodogram poslovanja. Iz dela poslovne oblasti zahteva se dokumentacija koja ambasadama i konzularnim predstavništvima prikazuje da osobe koje idu da obave neki posao nisu – persona non grata. Obično probleme ne predstavlja sama cena vize, koja obično košta do 50 evra za putovanje u zemlje EU, tarifa je gotovo ista za sve ambasade. Više nedaća zadaje trajanje postupka od zahteva do konačnog dobijanja „ulaznice” za preko granice, a i pored intervencije osoblja PKS, nijedan postupak nije kraći od nedelje dana. To je najkraći mogući rok. U međuvremenu se podnose dokumenta, čeka se zakazivanje i preuzimanje vize, a to može da se oduži i do mesec dana, ističe naša sagovornica. Ambasade najčešće izdaju vize koje omogućavaju boravak od tri do pet dana, a dobijanje viza na duži rok, sa multi-ulascima je daleko teži, a ona se dobija tek nakon drugog, trećeg puta, kada se stekne utisak da je osoba pogodna za saradnju, dodaje ona.

Kada PKS organizuje poslovna putovanja i delegacije za inostranstvo u zemlje „šengen zone”, mi se pobrinemo da svi članovi delegacije imaju obezbeđenu vizu i često intervenišemo preko određenih ambasada. Sa Italijanskom ambasadom su uspostavljeni veoma dobri odnosi, tako da se na našu intervenciju izdaju poslovne vize za nekoliko dana. Takođe se sve više putuje u Sloveniju, za koju je potrebna viza, ali nema bitnih problema kod njenog dobijanja. Tranzit je dosta jednostavan, a vizni režim recipročan sa većinom okolnih zemalja koje još nisu članice EU, tako da to zasada predstavlja olakšavajuću okolnost kada se radi poslovanja putuje u susednu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku... Bugarska takođe ne zahteva posedovanje vize. U poslednje vreme pojavio se problem sa Rumunijom, gde je cena za poslovnu vizu 75 evra za više ulazaka i gubi se mnogo vremena. To jednostavno nije u duhu unapređenja privrednih odnosa, niti u duhu članica zone slobodne trgovine, ni aktuelne politike dobrosusedskih odnosa. Upućen je dopis Ministarstvu inostranih poslova kako bi se organizovao zajednički sastanak. O tome je bilo reči i na bilateralnom susretu predsednika Srbije Borisa Tadića i rumunskog predsednika Paseskua.

Ah, taj Šengen!

Početak pregovora za ulazak u EU nije doveo do ublažavanja viznog režima. Zvaničnici EU nisu meke duše. Što se tiče ulaska poslovnih ljudi iz inostranstva u SCG, vizni režim je dosta liberalan za osobe koje stižu iz članica EU, ali se posebna provera vrši za one koji stižu iz zemalja Srednjeg i Bliskog istoka, Albanije (gde provera poslovnih ljudi traje i po mesec dana), zatim Pakistana, Indije, Afrike. Diskreciono pravo nadležnih organa kod nas je da vrše proveru, što ponekad izaziva neugodne reakcije. Sva ta procedura je predugačka i treba da bude kraća, ističe Olivera Kiro.

Sadašnje zemlje članice EU, kojima su se pridružile Norveška i Island, ali od kojih su se odvojile Velika Britanija i Irska, stvorile su „šengenski prostor”. Prvobitni sporazum između Francuske, Nemačke i sve tri zemlje Beneluksa zaključen je 1985. godine u Šengenu i i Luksemburgu predviđa pojačanu razmenu informacija i bolju obezbeđenost spoljnih granica, kako bi državljanima zemalja koje su izvan ovog prostora bilo omogućeno da se slobodno kreću u njemu, ukoliko su ušli na legalan način. To, međutim podrazumeva posedovanje „šengenske vize”, a proširenje EU za deset novih članica podrazumeva i širenje granica prema istoku i istovremeno ukidanje kontrole na starim granicama. Ipak, tokom pregovora sa kandidatima za pristupanje nisu predviđene nikakve tranzicione mere koje se odnose na tržište rada. Kako procenjuju stručnjaci iz EU oko 850 hiljada osoba iz novopridošlih zemalja EU radi privremeno, najčešće na sezonskim poslovima u susednim regijama u Nemačkoj i Austriji. Neke zemlje EU žele da ograniče ulazak radnika iz centralne Evrope. Proširena Evropa muku muči sa problemima koji su i ranije bili izraženi – ilegalnom imigracijom i zapošljavanjem radnika na crno.

Kako u Kancelariji za pridruživanje EU ističu, postoji lista zahteva koja se odnosi na SCG pomoću koje bi Srbija bila stavljena na belu šengen listu. Traži se harmonizacija viznog režima Srbije i Crne Gore. Jedan od uslova je da i u Crnu Goru građani iz Albanije, Rusije i Ukrajine mogu da uđu bez vize, samo na osnovu putnih dokumenata ili sa ličnom kartom. Traži se i usvajanje novog zakona o kretanju i boravku stranaca, a predviđa se da i SCG uvede šengen tipove viza (A, B, C, D), što je tekovina zemalja EU. Traži se i uvođenje aerodromske tranzitne vize, koja za sada ne postoji u SCG. Nacrt ovog zakona treba da usaglasi posebna radna grupa na nivou državne zajednice.

Čudo od pasoša

I pored stare težnje i želje za razvijenom Evropom i što bržim ulaskom u slobodnu šengen zonu kretanja, građani, pa i poslovni ljudi koji često putuju imaju dosta problema na putovanjima. Pasoši građana sadašnje Zajednice SCG u torbama i džepovima predstavljaju zvanične putne isprave nepostojeće države – SRJ. Sama ova činjenica izaziva određeno zbunjivanje, posebno neiskusnih kontrolora i carinika na granicima. Strancima je to u najmanju ruku čudno. Ipak, ove putne isprave nisu uzrok nekih većih neprijatnosti prilikom putovanja, komentariše Olivera Kiro. Ovaj „stari” pasoš se ne nalazi u međunarodnom šifrarniku. Novi pasoši koji se predviđaju neće se uvoditi pre donošenja novog Ustava i rešavanja statusa Zajednice SCG.