(Biznis)Darko Babić, "DHL Srbija" - U sivoj zoni 40% srpske logistike

(Darko Babić)

Globalna kriza, koja je pre godinu dana pogodila i Srbiju, u velikoj meri je uticala na sektor usluga, pa tako i na poslovanje logističkih kompanija. Lideri u ovoj oblasti, poput kompanije "DHL", kao odgovor na krizu razradili su strategiju razvoja do 2015. godine. Iako unutrašnje tržište u Srbiji nije prioritet u radu ove kompanije, potencijal postoji, ali je pre svega, prema rečima Darka Babića, direktora kompanije "DHL Srbija", neophodno doneti jasniju regulativu koja bi smanjila sivu ekonomiju u ovoj oblasti, procenjenu na 40% tržišta. Tek tada možemo govoriti o, zasad nejasnoj, perspektivi da Beograd postane regionalni centar za poslovanje "DHL-a", čime bi se samo dodatno povećala privlačnost tržišta.

Na koji način se kriza odražava na poslovanje "DHL"?

- Svakako da ima uticaja jer mi radimo u 220 zemalja, a prvi efekti su se desili u SAD još avgusta 2007. godine, kada smo odlučili da se smanji unutrašnji saobraćaj u toj zemlji. Iako kriza traje već godinu i po dana, pokazuju se i prvi znaci oporavka, pogotovo u sektoru Azije-Pacifika, pre svega mislim na Singapur i Maleziju, a pitanje je kako će Kina da odreaguje. Napravili smo tri nova regiona - jedan je Amerika, drugi je Evropa, a treći, kome pripadaju i zemlje zapadnog Balkana, Rusija, Bliski istok, centralna Azija, Afrika i Azija - Pacifik, centar je Singapur. Kriza je izbacila 227 prevoznika iz posla, što je globalno smanjilo posao oko 3%. Višak kapaciteta smanjuje profit oko 20%. U međunarodnom vazdušnom transportu je u drugom kvartalu to dovelo do pada prihoda od 40%. Mi se plašimo druge tranzicije, a ne promena. Moramo gledati nove trendove u logistici, jer EU kasni za SAD oko 10-15 godina, a mi kasnimo za Evropom otprilike isto toliko. Kad je SAD prešla na virtuelnu logistiku i "just in time" dostavu, i smanjila broj kamiona i aviona, to je već postao uobičajen način na koji klijenti razmišljaju i sad su oni počeli da smanjuju svoja osnovna sredstva. Sad se ponovo postavlja pitanje da li treba da se ponovo angažuju logističke kompanije. U vreme kada su se u SAD oslobađali viška osnovnih sredstava - kod nas su se hvalili brojem kamiona i osnovnih sredstava. Idealna kompanija bi bila da imate mali broj ljudi i jedan ogromni kompjuterski sistem sa bazom podataka i znate potrebe ljudi.

A kod nas?

- Ovde se takođe osetila kriza, jer smo više uvozno orijentisani, vidi se pad 20-30% kod pošiljaka iz ovih tradicionalnih zemalja - zapadne Evrope i SAD. Dobra stvar za "DHL" je da smo od 1983. godine u Srbiji, a od 1989. imamo kompaniju sa sopstvenim kapitalom, što nas odvaja od konkurencije. Nama ovo nije prva kriza, jer smo radili i u sankcijama i u vreme bombardovanja. "DHL" je napravio kao odgovor na krizu strategiju do 2015. godine. Kako je vlasnik od 2003. godine nemačka pošta, napravljena je strategija koja glasi - "Pošta ostaje u Nemačkoj a "DHL" je postala globalna kompanija". Dešavalo se da za 18 meseci kupimo 48 kompanija, a sada smo ih inkoporirali. Ovde smo uspeli da primimo nove ljude i smatramo da u vreme krize treba posvetiti vreme talentima. Svaki čovek koji je talentovan će se i u krizi snaći. Od 14. septembra imamo novi let sa poboljšanom tehnologijom, na kontejnerima ovde imamo svoj logistički centar u Banovcima i letimo pet puta dnevno na relaciji Beograd - Budimpešta - Lajpcig.

Nudite veliki broj usluga, pretežno za uvoz i izvoz. Koje su najzastupljenije?

- Mi smo mislili da će u eri interneta doći do smanjenja slanja dokumenata, ali se to nije desilo. To su i dalje paketi koji su dominantni, a radimo sve što može da uđe na vrata aviona. Nekada je kurirska pošiljka bila lagana i manipulativna, do 30 kilograma. Nudimo određene usluge za određene industrije, kao što su tekstilna i auto-industrija - te nas stoga raduje da dolazi kompanija "Fiat" kod nas sa svim dobavljačima. Postoje usluge koje prilagođavamo potrebama klijenata - od skladištenja robe do centara gde uvozimo robu za poznate firme, pa distribuiramo po potrebi. Toga će biti sve više, kako bude više ulazilo stranog kapitala.

Koliko je Srbija odmakla u razvoju logistike?

- Nas očekuje dug put, pre svega harmonizacija sa svim onima sa kojima želite da radite - ali na prvom mestu infrastruktura. Kada pogledate koliko je konkurentna Srbija u odnosu na druge zemlje, mi padamo, a deo kritika se upućuje za infrastrukturu - ne samo puteve, već i telekomunikacije. Nama to otežava posao, jer mi pređemo samo u Srbiji oko četiri miliona kilometara godišnje. Ako mi moramo do Čačka da idemo tri sata umesto sat i po, svaka dalja priča je suvišna.

Koliko vam je razvijen unutrašnji saobraćaj?

- Mi pokrivamo 64 grada u Srbiji i nemamo veliki udeo na tržištu jer radimo za kompanije sa kojima inače radimo, a ova usluga nije profitabilna. Pre dve godine smo radili analize, prema kojima je profitabilno više od 30.000 pošiljaka dnevno sa cenama koje ima Pošta. Toliko pošiljaka nije ni bilo na tržištu u tom trenutku. Imate velike igrače kao što su "Post express", "City express", koji je kupila austrijska pošta, "Global" i sl. Mi smo na 4% tržišta i radimo za banke, telekomunikacione firme koji traže kvalitet, koji već imamo u međunarodnom tržištu - sa podacima o uručenju. Ipak, nije nam fokus na domaćem saobraćaju.

Da li je to zbog profita?

- Ne samo zbog toga. Ovo tržište je neregulisano, jer se očekuje da predlog o Agenciji za poštanske usluge bude u Skupštini, dve godine posle donošenja zakona. Nadam se da će ljudi uspeti da naprave optimalne uslove za poslovanje u Srbiji i da će se tržište stabilizovati i pročistiti. Ljudi imaju lošu naviku da plaćaju vozaču autobusa da isporuči paket, ali ne shvataju da to mnogo više košta, jer ovako neko mora da čeka i proverava da li je stiglo, a još je gore što 40% pošiljaka ide kroz sivu zonu, a to je loše za sve. Imate i plaćanje u gotovini, neprijavljavanje pazara i pošiljaka i svega. Provajderi pokušavaju da se integrišu, ali nije jednostavno napraviti kompaniju koja u ovom slučaju na domaćem tržištu radi legalno. Nama je primarni fokus uvoz - izvoz.

Otkud veliki broj domaćih firmi koje nude ove usluge?

- Ljudi misle da je ovo lak posao, ali je on težak, pogotovo sa cenama koje imamo na tržištu. Dešavaju se nove potrebe klijenata, dešavaće se internet prodaja, ali da li možete garantovati kvalitet usluge ako naplaćujete 80 dinara po pošiljci i koji je to nivo cena koji to opravdava. Ako uzmete distribuciju bele tehnike, pitanje je da li ste spremni da to distiribuirate širom Srbije.

Koji broj provajdera je dovoljan za Srbiju?

- Nije bitan broj firmi. U zemljama u okruženju ostaće mali broj njih, kao što imate na globalnom nivou. Sa razvojem zemlje će se povećavati broj kompanija, ali će se vremenom on smanjiti, jer će se neke udružiti ili ugasiti. Možda će broj biti ispod deset njih koji će pružiti kvalitetnu uslugu.

Dokle se stiglo sa idejom da Beograd bude regionalni hub?

- Nije zaživelo i još ne može da zaživi. Postoji i prvi i drugi master plan, kao i strategija razvoja Beograda. Pitanje je šta grad hoće - ne verujem da će postojati treći aerodrom između Novog Sada i Beograda. Ako Surčin ostane samo putnički, posebno je pitanje šta će da bude. Ideja da Batajnica bude aerodrom za "lou-kost" letove za nas će biti zanimljiva. Za hub bi bile interesantne sve zemlje bivše SFRJ, bez Slovenije i uključujući Albaniju. Imali bismo nekoliko letova ka ovim zemljama i jedan veliki dnevno, to bi ukupno značilo 12 letova dnevno. Ulaskom Hrvatske u EU, Zagreb bi mogao da se priključi Ljubljani, pa bi bilo dobro da se hub realizuje što pre.

Ko su vam klijenti?

- Imamo razne klijente, od globalnih multinacionalnih kompanija, kojih je oko 60, farmaceutski sektor, bankarski sektor, svi koji su došli sa strane i drugi, ali i lokalne kompanije. Kod nas 20% klijenata su fizička lica, dok je u svetu prosek pet do deset odsto. Od globalnih igrača kod nas su prisutni "UPS", "Fedex" i "TNT", ali oni rade preko agenata. Mi imamo dobre odnose sa državom, carinom i policijom, a potpisali smo i memorandum o sprečavanju krijumčarenja i zaštite intelektualne svojine.

Kakve su vam dene u vreme krize?

- Kad je kriza, mi podižemo cene, jer ako imate više kapaciteta, padaju prihodi i svi se trude da imaju što manje praznog hoda. Nije problem da se roba odnese od tačke A do B, već šta prevesti od B do A. Cene padaju, a pre nekoliko godina smo od Finske do Slovačke vozili mobilne telefone u delovima tamo ih sklapali i vraćali - te zarađivali 50 EUR po kamionu. Mi smo više fleksibilniji sa globalnim klijentina, a nema jedinstvenog cenovnika u svetu. Neko će reći da je skupo, ali mora da se zna šta čovek dobija za tu cenu. Prilagođavamo usluge tržištu, pa se za neke pošiljke koristi kamion i avion, ili u određenom danu, pa se dogovorimo sa klijentom kada mu to treba.

Na šta ste posebno ponosni?

- Na pažnju koju posvećujemo bezbednosti naših ljudi. Uspeli smo u saradnji sa raznim stručnjacima sa Saobraćajnog fakulteta i MIP-a da sa 14 saobraćajnih nesreća na 3,5 miliona kilometara 2006. godine, sada imamo šest nezgoda na četiri miliona kilometara, od kojih smo mi krivi za dva.

(Napomena: tekst je preuzet sa sajta www.biznisnovine.com)