Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike - Srbija energetska sila

(Petar Škundrić)

Energetika je temelj saradnje Srbije i Rusije i gasno-naftni aranžman je samo početak daleko šireg i dubljeg partnerstva - kaže za "Novosti" Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike povodom predstojeće posete Dmitrija Medvedeva, predsednika Ruske Federacije.

Škundrić ističe i da je veoma zadovoljan što će Srbija moći da ugosti predsednika Rusije, jer takve prilike nisu česte. On očekuje visoku delegaciju iz ruskog "Gasproma". Najavljen je Aleksandar Djukov, predsednik Upravnog odbora "Gaspromnjefta", a govori se i o dolasku prvog čoveka "Gasproma" Alekseja Milera.

Da li će tokom posete ruskog predsednika biti reči o nekim novim energetskim projektima?

- Ruske kompanije su zainteresovane za gradnju gasnih termoelektrana-toplana u Srbiji, a zanimaju ih termo i hidro potencijali. Biće reči o projektu povećanja energetske efikasnosti i sistema upravljanja u "Beogradskim elektranama" vrednog oko 200 mil EUR. Ruse interesuje i ulazak u vlasničku strukturu i nove investicije u "Petrohemiju", a to su pokazali kroz regulisanje otplate dugovanja.

Kako teče sprovođenje odredbi energetskog sporazuma?

- Zadovoljan sam dinamikom rekonstrukcije Naftne industrije Srbije i poslovnim rezultatima, pogotovo u drugom i trećem kvartalu. Sve ukazuje na oporavak. Pozitivne rezultate očekujem i u poslednjem kvartalu i NIS bi ovu godinu trebalo da završi u plusu.

Naftni deo napreduje, šta je sa gasnim?

- Izgradnja "Južnog toka" imaće strateški značaj za privredu i obezbediće dovoljno gasa za tekuće i razvojne potrebe. Srbija će postati interesantna za investitore zbog rezervi energenata i stabilnog snabdevanja.

Teku li investicije u NIS po planu?

Potpisan je ugovor od 396 mil EUR za gradnju postrojenja za blagi hidrokreking i do kraja 2012. godine u Pančevu će se proizvoditi čistiji derivati. U ekologiju uložiće 60 mil EUR, a biće još ulaganja da bi rafinerije dostigle nivo prerade od sedam miliona tona godišnje.

Pominje se da bi Vlada Srbije mogla da produži važenje Uredbe o zabrani uvoza derivata i posle januara 2011. godine?

- Na tu temu razgovara nije bilo, što ne znači da možda sa ruske strane neće biti. Pokrenuli smo pitanja tehničkih uslova za skladištenje i promet naftnih derivata. U Vladi i u NIS smatramo da treba da važe isti tehnički standardi kao i u zemljama odakle dolaze velike naftne kompanije.

Iz samog NIS potekla je ideja o "mekoj" liberalizaciji tržišta. Ima li govora o tome?

- Vlada Srbije sigurno neće ići korak nazad u odnosu na dostignuti nivo otvorenosti tržišta i harmonizovanja zakonodavstva sa propisima EU. Ne znam da li će takvih inicijativa biti sa ruske strane, ali sa naše treba da uradimo sve što vodi ka boljem, efikasnijim i bržem uključivanju NIS u tržišne tokove regiona. To je naš interes.

Vlada je usvojila izmenu uredbe o preradi nafte i povećana je cena prerade, koliko će to uticati na maloprodajanu cenu?

- U proseku za oko 1%, a cena na pumpi i dalje će zavisiti od kretanja cena nafte.

Sada usvojenih 39 USD po toni za preradu daleko je od onog što je na početku tražio NIS. Šta se desilo?

- NIS je shvatio da mora da uđe u otvorenu utakmicu sa već prisutnim velikim naftnim kompanijama, koje su daleko tehnički opremljenije i čije rafinerije nisu pretrpele štete u bombardovanju kao što je slučaj s našim.

Da li je Vlada Srbije posle više od tri meseca pronašla dvoje ljudi koji će dopuniti srpski deo Upravnog odbora NIS?

- UO radi sa punim kapacitetom i nema problema, jer se ne radi na principu preglasavanja. Nije važno da li je sa naše strane glasalo troje ili petoro.

Ne izgleda li malo neozbiljno kada Rusi svog člana zamene u roku od sat vremena, a nama treba više od tri meseca?

- Slažem se da je bez velike potrebe produženo vreme za određivanje članova, dogovor je bio da to već uradimo i očekujem da će biti urađeno u narednih nekoliko dana.

Bilo je reči da će to sada biti stručnjaci, ne ljudi iz sfere politike?

- Dobro je da dođu ljudi koji su stručnjaci za pravo, ekonomiju ili tehnologiju. Trenutno imamo ljude za pravne discipline i finansije, a treba nam i neko ko se razume u tehnologiju.

Srpska strana treba da ima većinu u Nadzornom odboru, koji nije formiran, zašto?

- Sve je vrlo jasno oko Nadzornog odbora, jer treba izabrati ljude sa određenom revizorskom licencom. A, za to je u Srbiji osposobljeno svega 12 ljudi. Rusi imaju rešenje, ali mi još ne. To je veoma dobro plaćen posao i teško će se bilo ko odlučiti da radi samo za jednu kompaniju.

U nekim toplanama ima poteškoća, a u nekim tek najavljuju probleme. Može li Ministarstvo energetike da im pomogne?

- Ispunili smo ono što je najneposrednije bilo do nas. Obezbeđeni su energeneti i ubrzali smo dogovore između kompanija koje se bave proizvodnjom energenata i toplana.

Ima li dovoljno uglja, gasa i mazuta?

- Obezbeđene su dovoljne količine svih energenata i srpska energetika je spremna. Ima problema, jer su neke toplane dugovale, ali ne samo za prošlu, već i za nekoliko ranijih sezona. Lokalne samouprave nisu dovoljno aktivne u rešavanju ovih pitanja.

Da li je Banatski Dvor spreman za slučaj krize?

- Utisnuto je duplo više gasa nego što smo imali prošle zime. U slučaju krize imaćemo dovoljno za daljinske sisteme i najvažnije institucije. Do kraja novembra biće završena linija za proizvodnju koja bi trebalo da obezbedi istiskivanje tri miliona kubika gasa dnevno. To je šest puta više nego zimus kada smo mogli vaditi svega pola miliona.

Struja neće poskupeti do kraja godine, ali šta će se desiti u 2010. godini?

- U drugom i trećem kvartalu došlo je do stabilizacije makroekonomske politike, postignut je zavidan nivo finansijske discipline i niža je inflacija. To je preduslov da se razmatra poskupljenje.

Kada ćete odlučiti o poskupljenju?

- Uradićemo analizu kretanja industrijske proizvodnje tokom cele godine i onda doneti odluku. Stav Ministarstva je da postepeno povećavamo cenu, kako ne bi bilo inflatornih spirala i žestokih udara na budžete građana.

U kojoj fazi su tenderi za dve termoelektrane u Obrenovcu?

- Zatvaranje tendera biće krajem janura ili sredinom februara. A, kompanije koje su se kvalifikovale sada pripremaju svoje definitivne ponude.

Čini se kao da se stalo sa pričom o gradnji hidroelektrana na Drini zajedno sa Republikom Srpskom?

- U narednih mesec dana vrh Srbije i Republike Srpske doneće odluku o tome da li ćemo graditi sami ili sa trećim strateškim partnerom. Ima interesa velikih evropskih kompanija.

Dokle se stiglo u sporazumu sa Italijanima i ulaganjima u male hidroelektrane?

- U toku su završne pripreme za strateško partnerstvo i u novembru premijeri dveju zemalja treba da potpišu sporazum.

Šta će se tačno potpisati?

- Ranije smo potpisali protokol o strateškoj saradnji, a sada idemo korak napred. Italijani su spremni da grade čak 1.000 megavata iz obnovljivih izvora, a da čak polovina od toga bude iz hidrokapaciteta i u strateškom partnerstu sa EPS.

Koji je naš interes?

- To je čista energija koja bi se proizvodila u našoj zemlji i izvozila u Italiju, koja je spremna da stimuliše proizvodnju iz obnovljivih izvora.

Ima li novosti za gradnju hidroelektrane "Đerdap 3"?

- Zainteresovane su nemačke kompanije, kao i kineski kreditori. Pitanje "Đerdapa 3" treba rešiti u skladu sa strategijom razvoja elektroenergetike u narednih 10 do 20 godina.

Šta se čeka?

- Ne čeka se, paraleleno teku razgovori, a odluka treba brzo da se donese. Reč je o važnim projektu u kojem interese za korišćenje energije vide i susedne zemlje poput Hrvatske, Bugarske, Mađarske.

Razlika očigledna

Čedomir Jovanović je pomenuo i ministra energetike kao jednog od onih koji bi trebalo da budu smenjeni. Šta mislite o tome?

- Sasvim je normalno da je neko ko je deo opozicije bude nezadovoljan radom Vlade.

Zašto LDP smatra da ne radite dobro?

- Između nas postoji fundamentalna razlika oko strateških opredeljenja u energetici. LDP je smatrao da se odričemo dela suvereniteta zbog saradnje sa Rusijom ne uvažavajući činjenicu da EU uvozi čak 40% gasa iz Rusije, jednu trećinu nafte i 25 %uglja. Italija i Nemačka imaju strateško partnerstvo sa Rusijom i ne vidim razlog da se Srbija ne ponaša kao ove dve zemlje.

Poskupljenje neminovno

Možete li EPS da obećate veću cenu struje dogodine?

- Do poskupljenja struje mora doći u narednoj godini, jer je ova cena ispod svakog ekonomskog minimuma. Pojavili su se gubici od milijarde dinara mesečno i EPS dolazi u opasnost da se istopi ukupna vrednost.

U EPS kažu da su spremni da siromašnim građanima prodaju struju po benificiranoj ceni, ali još nema spiskova. Ranije su se pominjale socijalne karte?

- U Ministarstvu rada radi se na programu koji bi definitivno socijalna pitanja vratio u državu, a izmestio ih iz EPS.

"Južni tok" je realnost

I Francuska je zaintresovana da uđe u gasovod "Južni tok", zašto?

- To je sagledavanje realnosti i vezano je za činjenicu da se "Južni tok" definitivno ostvaruje i u neuporedivoj je prednosti u odnosu na bilo koji drugi projekat.

Kada će da se formira zajedničko preduzeće za gradnju gasovoda kroz Srbiju?

- Sve pripreme su završene i okončanje registracije firme u Švajcarskoj je tekući posao "Gazproma" i "Srbijagasa". Očekujem da se ta procedura obavi narednih dana.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 18.10.09.)