Mladi poljoprivrednici žele da se bave ovim poslom - Potrebno udruživanje i primena digitalnih tehologija

Većina mladih poljoprivrednika u Srbiji vidi sebe u ovom poslu i za pet godina, jer uživa u onome što radi, a od države očekuju da proizvodnju hrane smatra strateškim sektorom i garantuje otkup i cenu domaćih proizvoda.

Ovaj zaključak deo je rezultata studije "Mladi poljoprivrednici i prehrambeni suverenitet", koja je predstavljena u Beogradu.

Studija u sklopu projekta "Gajimo uzgajivače", koji je finansirala Evropska komisija, bavila se mladim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji i Hrvatskoj, a sproveli su je AMA-Centar za negu čoveka i prirode iz Srbije i Zelena mreža aktivističkih grupa ZMAG iz Hrvatske.

Mladi poljoprivrednici u obe države najkorisnijim ulaganjem u njihovu proizvodnju smatraju novu mehanizaciju, uvećanje površina, pozicioniranje proizvoda na tržištu, a za mlade u Srbiji značajna je i bolja infrastruktura, rezultati su istraživanja.

Predstavnik ZMAG-a Dražen Šimleša rekao je da je optimistični deo studije izrazito natpolovični stav poljoprivrednika u obe zemlje da se bave tim poslom iz ljubavi i da će nastaviti da se bave i u sledećih pet godina.

- Ono što je upozoravajuće za Srbiju, koja se nalazi u pretpristupnim pregovorima za EU, da je i dalje jako puno farmi i gazdinstava sa malim površinama, sa pet i manje hektara, a iskustvo iz Hrvatske nam govori da, ukoliko se mali posedi nisu na neki način udružili u klastere, zadruge, specifične proizvode, gde bi zajedno nastupali, onda će biti jako teško nositi se sa masovnom industrijskom konkurencijom - rekao je ŠŠimleša.

Dodaje da je u Hrvatskoj migracija dovela do depopulacije na selu, a sada se razvijaju rešenja kroz kratke lance snabdevanja ili modele solidarne kupovine hrane od strane samih građana, i to je ono što bi bilo korisno da se već sada radi u Srbiji.

- Hrana u svetu postaje tema broj jedan, a poljoprivrednici se osećaju zakinuto, kao građani drugog reda - spomenuo je on rezultat istraživanja i dodao da tek posle dolaze svi uobičajeni problemi kao što su kašnjenja u isplati subvencija i neravnopravan status na tržištu.

Mladi poljoprivrednik iz Kovina, inače diplomirani agroekonomista Aleksandar Anđelković, pored ratarstva sa svojom porodicom bavi se i stočarstvom, a naglašava da se poljoprivrednici ne smeju izolovati i usamiti ako žele da opstanu:

- Veoma je važno da mladi poljoprivrednik bude socijalno uključen, da se udružuje, da razmenjuje mišljenja, iskustva, ideje. Mislim da upravo tu leži tajna uspeha.

Naveo je i da je problem u Srbiji što su nosioci poljoprivrednih gazdinstava prosečno stari preko 60 godina i dodaje da bi ranije glavnu reč u poljoprivrednim porodicama trebalo da preuzimaju mlađi članovi.

Kako je ocenio, mladi poljoprivrednici mogu da uspeju spajajući tradiciju i inovaciju, odnosno iskustva predaka i porodice, i savremenih sredstava komunikacije, pre svega digitalnih tehnologija:

- Tako će uspeti da pronađu svoju tržišnu nišu, uski kanal marketinga. Možda to neće svi uspeti, ali ta šansa postoji.

Studija "Mladi poljoprivrednici i prehrambeni suverenitet" predstavljena je na panelu u okviru Belgrade food showa, koji je u toku.