Zašto je Croatia Airlines u problemima?

Krizni ciklusi u kompaniji Croatia Airlines postali su gotovo pravilniji od redovnih letova te hrvatske državne aviokompanije. Najnoviji je prošle nedelje obeležio i jedan upečatljiv, simboličan moment: sa poletanjem iz Zagreba kasnio je vanredni čarter-aranžman za gostovanje fudbalskog kluba Dinamo u Mančesteru, u okviru evropske Lige šampiona. I to čak dva i po sata.

Croatia Airlines pritom nedostaje oko 240 miliona kuna za obavezne remonte motora, dospele isplate dobavljačima, neophodne osnovne investicije i otplatu kreditnih obaveza. Zato je Vlada Hrvatske odlučila da pomogne tom preduzeću kojem ponovo preti bankrot, sa novih 250 miliona kuna (oko 33,3 mil EUR) u ovoj i sledećoj godini. Izostaje, međutim, bilo kakav strateški zahvat prema nekoj boljoj poslovnoj perspektivi, pa se čini da je reč o samo još jednom kratkoročnom predahu.

Štaviše, sve očiglednije biva da je restrukturiranje Croatia Airlines pre četiri godine sprovedeno u pogrešnom smeru. Tada je, naime, umesto razvojnog bio izabran redukcijski model, ali je svejedno za to potrošeno 106 mil EUR. I odmah se videlo da od toga neće biti pomoći: rasprodati su neki od najunosnijih slotova, tj. zakupljenih termina na važnim evropskim aerodromima, kao i rezervni motori. Ubrzo je usledio i egzodus stručne radne snage, aviomehaničara i drugih, kao i javna negodovanja osoblja, od pilota do stjuardesa.

- Naša država već dugo u tome ne poštuje pravila struke, a njih nije moguće zaobići nikakvim finansijskim injekcijama koje se ponavljaju unedogled. Posredi su industrijske politike kakve se ne osmišljavaju izolovano, već u skladu sa drugim granama koje neko nadležan mora pomno da prati - kaže ekonomista Ljubo Jurčić i dodaje da bi trebalo obratiti pažnju na reakcije susednih zemalja u istom sektoru.

Reč je pre svega krahu slovenačkog Adria Airways, kao i o kompaniji Air Serbia, koja je iskoristila prilike na regionalnom tržištu.

- Sad i Hrvati idu u Beograd da bi leteli za Ameriku, mada imaju svoju aviokompaniju koju još i skupo plaćaju kroz budžetske ekstra izdatke - napominje Jurčić.

Socioekonomista Toni Prug kaže da je centralna ideja da se firme takmiče tržišno, bez državnih finansija, ali i da u aviosektoru postoji kombinacija dve potrebe, tržišno-komercijalne, čiji je isključivi cilj profit, i društveno-političke:

- Idealno bi bilo razdvojiti te dve funkcije nacionalnih aviokompanija, ali procene takvog balansiranja tržišne i javne proizvodnje nadilaze sposobnosti i najbogatijih svetskih država i njihove struke. Problem je svakako univerzalan, i zato bi rešenja trebalo tražiti u praksama drugih država, a nikako u ekonomskim analizama koje se oslanjaju isključivo na tržišne modele.