Hoće li novi propisi doneti olakšice kompanijama? - Stručnjaci skeptični prema efektima mera za smanjenje doprinosa

Premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali nedavno su najavili niz mera koje bi trebalo da stupe na snagu od početka naredne godine. Pre svega tu je paket smanjenja nameta na rad koji je ispregovaran prilikom odluke o povećanju minimalne zarade, pa će tako od naredne godine neoporezivi deo mesečne zarade biti povećan sa 15.300 na 16.300 dinara, a planirano je i smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca sa 12% na 11,5% što bi trebalo da smanji ukupno opterećenje na rad sa 62 na 61%.

Ministar Siniša Mali je istakao da očekuje da će, zahvaljujući ovakvim merama, nezaposlenost početkom naredne godine biti jednocifrena, kao i da će one uticati na povećanje plata u privatnom sektoru.

U drugom paketu su mere čiji je cilj podsticanje zapošljavanja. Prema rečima predsednice Vlade od 1. januara 2020. godine kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine dobiće oslobođenje do 70% poreza na zarade i doprinosa za PIO tokom 2020. godine, a onda će se u naredne dve godine oslobođenja smanjiti na 65%, odnosno 60% u 2022. godini.

Slični podsticaji obećani su i našim ljudima u inostranstvu koji ukoliko se vrate i zaposle u Srbiji mogu dobiti umanjenje osnovica za obračun poreza i doprinosa u visini od 70% u narednih pet godina.

Ove mere na prvi pogled deluju kao značajna pomoć poslodavcima da se odluče za zapošljavanje ljudi, ali ako se pogleda istorija mera za zapošljavanje možemo naići na jako slične mere prethodnih godina. Jedna je recimo upravo sada aktuelna i jako liči na najavljene, a to je povraćaj 65% uplaćenih poreza i doprinosa ako se zaposli do devet lica, 70% ako se zaposli 10 do 99 ljudi, a 75% ako se zaposli više od 100 radnika. Ovaj podsticaj važi do 31. decembra 2019. godine pa najavljene mere deluju kao nastavak već postojećih.

Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da nije video kako će mere stvarno izgledati, na prvi pogled deluju da su iz istog arsenala kao i prethodnih godina.

- Puno toga zavisi i od tačnog dizajna mera, ali to su tek druga najbolja rešenja. Najbolje rešenje je kompletna promena oporezivanja rada, s obzirom da je naš sistem prilično regresivan i to je uzrok nezaposlenosti i sive ekonomije. Ukupno okruženje prema ulaganjima u radno intenzivne delatnosti je neprijateljsko i zato se i donose te mere ili subvencije za strane investitore - ocenjuje Arandarenko.

Prema rečima Jurija Bajeca, profesora na Ekonomskom fakultetu, svaka pomoć poslodavcima je dobrodošla, ali promene su vrlo male i iz straha da se ne ugrozi stabilnost budžeta.

- Da li će poslodavci iskoristiti ove podsticaje, to je već druga stvar. Ipak, oni koji sprovode javne politike moraju da procene i da budu sigurni da će neka mera postići cilj. U suprotnom, ako se cilj ne postigne imaćemo samo negativni efekat mere, kao što je recimo smanjenje prihoda u budžetu ili će mera samo biti bez rezultata. Ipak, mislim da tako izolovane, mere ne mogu puno da doprinesu, posebno da spreče odlazak ljudi u inostranstvo, jer su razlozi mnogo dublji od visokog poreza. Više bih voleo da sem kratkoročnih i pojedinačnih mera vidimo stvaranje uslova za poslovanje, za konkurenciju, vladavinu prava. Tek ako bi se Vlada sa tim ozbiljnije pozabavila i ovakve mere bi dale više rezultata - ocenjuje Bajec.

Možda i prvi put će vlasti pokušati da nešto konkretno urade po pitanju odlaska ljudi u inostranstvo, odnosno u ovom slučaju na njihovom povratku u Srbiju, posebno s obzirom na turobne procene da će nas biti milion manje za 30 godina.

Arandarenko ističe da je problem sa ovakvim merama što su privremene i što se na kraju vratite na osnovni scenario koji je nepovoljan za zapošljavanje i u kom morate da uložite značajna sredstva ako želite da održite biznis.

Saša Ranđelović, profesor Ekonomskom fakultetu primećuje da je namera Vlade da pošalje signal emigraciji da se vrate u zemlju.

- S obzirom na vremensko ograničenje mera pitanje je mogu li one da utiču na donošenje tako važne odluke kao što je preseljenje. Kod visoko obrazovanih ima i drugih prepreka osim poreza. Recimo procedure za nostrifikaciju diploma za zaposlene traju godinama. Vlada bi trebalo da se pozabavi tim ograničenjima. A što se tiče poreza trebalo bi sistemski da ih smanje. Ove mere su dobrodošle, ali njihov efekat je upitan - napominje Ranđelović.

Na kraju i poslodavci ističu da očekuju relativno skromne efekte ovih mera i da će uticati više psihološki na poslodavce i ljude koji žele da se zaposle.

- Država bi trebalo mnogo smelije da iskorači u smanjenje nameta na rad. Unija poslodavaca Srbije je prihvatila smanjenje doprinosa na PIO za 0,5% i povećanje neoporezivog dela zarade kao kompenzaciju za povećanje minimalca, ali privredi treba rasterećenje u većoj meri kako bi imali i domaće, a ne samo strane investicije - kaže Nebojša Atanacković, član Unije poslodavaca Srbije.

Podsetimo, Vlada je najavila je nova zakonska rešenja koja će od 1. januara 2020. uređivati oblast angažovanja paušalaca. Najavljene izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje sadržaće i test samostalnosti preduzetnika paušalaca, a opširnije o tome, čitajte u posebnoj vesti.